Forum Politehnicari! (Visa politehnicka skola, beogradska politehnika, Zvezdara, Krfska 7) Forum IndexForum Politehnicari! (Visa politehnicka skola, beogradska politehnika, Zvezdara, Krfska 7)

JANUARSKI ispitni rok 2011./12.

Ispitni rok traje od 21.01. do 13.02.2012. Prijave 22.12. i 23.12.2011. godine.
 

 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in            Calendar

NEWS:
Psihologija
Goto page Previous  1, 2
 
Post new topic   Reply to topic    Forum Politehnicari! (Visa politehnicka skola, beogradska politehnika, Zvezdara, Krfska 7) Forum Index -> Prva godina
View previous topic :: View next topic  
Author Message
mizgreen
Site Admin
Site Admin


Joined: 03 Dec 2006
Posts: 159
:
Location: Vazdušna banja Pancevo

Items

PostPosted: Mon Jun 23, 2008 3:46 am    Post subject: Reply with quote

pa moras da znas sva tri pitanja za prolaz. makar neshto da znas da kazes pa ce biti moguce da predjes na drugo pitanje. btw, slusanje ispita je od velike pomoci.pozdrav i srecno!
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website Yahoo Messenger MSN Messenger
veximon87
Korisnik
Korisnik


Joined: 15 Jun 2008
Posts: 17
:
Location: Beograd/Smederevo

Items

PostPosted: Mon Jun 23, 2008 4:54 pm    Post subject: Reply with quote

hvala na odgovoru... ali nisam polozio:) nije bitno, spremicu bolje za septembar:) Sad barem znam kako je na ispitu.
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website MSN Messenger
Bl@cky
Shkrabalo
Shkrabalo


Joined: 10 May 2008
Posts: 38
:
Location: BGZ - Z kao Zemun :P

Items

PostPosted: Sat Aug 09, 2008 1:03 am    Post subject: Skripta 1 Reply with quote

PREDMET PSIHOLOGIJE
Prirodne i drustvene nauke proucavaju objektivnu stvarnost. Dok psihologija proucava psihicku stvarnost, tj. psihicki zivot zivotinja i ljudi: kakvi dozivljaji postoje, kako se javljaju… Postoje razlicita shvatanja o psihickom zivotu ljudi. Psihologija se razlikuje po tome sto ona proverava naucnim postupkom, da li su neke pretpostavke tacne i prihvata samo ono sto je provereno. Psihologija proucava psihicki zivot proucavajuci dve vrste pojava: 1.postupci, 2.reakcije (koje mogu opazati drugi ljudi). Znaci, psihologija proucava probleme na osnovu spoljasnjeg ponasanja (psihiscki procesi kod zivotinja se samo tako mogu posmatrati) i na osnovu neposrednog iskustva (naseg sopstvenog ili pricom drugih).
Psihicki procesi mogu biti: 1.intelektualni (opazanje, ucenje, pamcenje, misljenje), 2.emocionalni (emocije, osecanja), 3.voljni (motivacija i voljne radnje).
Psihicke osobine su relativno trajne odlike licnosti, kao sto su navike, sposobnosti, temperament, interesi, potrebe…

TEORIJSKI I PRAKTICNI ZNACAJ PSIHOLOGIJE
Teorijski zadatak psihologije predstavlja upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihickog zivota. Psihologija treba da odgovori na pitanja: Sta? (da potpunije prikaze psihicke pojave), Kako? (da pokaze kako se odvijaju psihicki procesi), Zasto? (da otkrije uzroke psihickih pojava).
Prakticni zadatak psihologije sastoji se u primenjivaju rezultata istrazivanja radi sto uspesnijeg obavljanja razlicitih ljudskih delatnosti (za uspesniji nastavni plan, za vecu produktivnost rada u fabrici, za uspesnije odnose medju ljudima). Psiholoska saznanja koriste i druge drustevene nauke koje se znaci bave vidovima drustvenog ponasanja.

RAZVITAK PSIHOLOGIJE
Razlikujemo dva perioda: 1.period od pocetka interesovanja za psihicki zivot ljudi pa do sredine 19. veka, 2.period od sredine 19. veka pa na ovamo.
Do sredine 19 veka o psihickom zivotu ljudi iznose razna uverenja filozofi u okviru svojuh filozofskih sistema, i to na osnovu zamisljanja i pretpostavljanja a ne na osnovu sistematskog posmatranja i istrazivanja. Poznati su Platon i Aristotel.
Sredinom 19. veka formira se psihologija kao samostalna nauka i naucnici putem eksperimenata pocinju ispitivati psihicke pojave. Fiziolog Veber ispituje koliko intenzivnemoraju biti drazi da bi covek imao oset. Matematicar Fehner utvrdjuje postupke merenja odnosa drazi i oseta. Fiziolog Vunt osniva prvu laboratoriju za eksperimentalna psiholoska istrazivanja. Radom ovih naucnika formira se psihologija kako samostala empirijska nauka.

GRANE PSIHOLOGIJE
Teorijske psiholoske disciplline:
Opsta ili generalna psihologija, proucava osnovne psihicke funkcije normalnog odraslog coveka. Neke njene grane su: psihologija opazanja, motivacije, emocija, misljenja, licnosti…
Fizioloska psihologija, proucava zavisnost psihickih pojava od organskih osnova, kao sto su nervni sistem, endokrini sistem…
Razvojna ili geneticka psihologija, se bavi proucavanjem razvitka psihickog zivota. Proucava filogentski razvitak (razvitak psihickog zivota zivih bica u toku njihove evolucije), i ontogenetski razvitak (razvitak psihickog zivota coveka od njegovog rodjenja do starosti). U zavisnosti koji period u toku ontogenetskog razvitka proucava, razvoja psihologija se deli na psihologiju detinjstva, psihologiju mladalackog doba, psihologiju zrelog doba i psihologiju starackog doba.
Socijalna psihologija, se bavi proucavanje ponasanja pojedinca i grupa u socijalnoj sredini, kao i uticaj socijanih faktora na psihicki zivot ljudi.
Psihometrija, se bavi merenjem psihickih procesa, putem testiranja.
Primenjene psiholoske discipline:
Pedagoska psihologija, proucava psiholosku stranu vaspitanja (procese motivacije i ucenja).
Psihologija rada, proucava uticaj radnih uslova na psihicki zivot ljudi. U okviru nje postoji industrijska psihologija.
Mentalna higijena, predstavlja primenu psiholoskih saznanja na ocuvanje dusevnog zdravlja.
Klinicka psihologija, se bavi psihickim smetnjama, utvrdjivanjem njihovih karakteristika, uzroka i uklanjnjem.








PSIHOANALITICKA TEORIJA LICNOSTI SIGMUNDA FROJDA
“Covek nije nezno prijateljsko bice koje tezi ljubavi i koje se brani kada je napadnuto. Agresivna teznja je deo njegove instinktivne opreme.Instinkt agresivnosti lezi u osnovi odnosa ljudi, uz mozda jedni izuzetak: odnos majke prema muskom detetu.” Biti u osnovi biolosko bice podsticano nagonima, znaci slepo slediti vlastite sebicne potrebe.
[Nesvesno je kamen temeljac za razumevanje psihoanalize. ]Metafora o psihickom zivotu kao ledenom bregu ciji je samo neznatan deo svestan (vrh iznad vode), postala je simbol psihoanalize.
Nesvesno po Frojdu usmerava ljudsko ponasanje. Ono se ispoljava u svakodnevnim postupcima, snovima, omaskama, ali nikada direktno i prepoznatljivo. Ako bi njegov smisao bio otkriven, ponovo bi se javila uznemirenost.
Svesno iskustvo pojedinca je iskrivljena slika realnosti. Informacije koje primamo su sankcionisane, tako da do naseg svesnog dopiru samo oni sadrzaji koji nam pomazu da odrzimo povoljnu sliku o sebi.
Mehanizmi odbrane su nacini kojima se osoba bori protiv onoga sto je uznemiruje.
Psihicki determinizam je uverenje da savako ponasanje, misao ili emocija ima svoj uzrok.
Govorna omaska je samo prividno slucajna. Njeno poreklo je u nesvesnoj zeliji da se postupi suprotno od onoga sto situacija nalaze, a sama omaska je kompromis izmedju te unutrasnje zelje i situacije koja je coveku neprijatna. Cesto je ona posledica nezadovoljene seksualne fantazije.
Snovi nisu ni slucajni ni haoticni, ni prost odraz dnevnih zbivanja. Njihov sadrzaj je odredjen nesvesnim zeljava snevaca. Sadrzaj sna je obradjen, a zabranjena zelja se javlja u neprepoznatljivom simbolickom obliku i tako teznja biva ublazena a svest neuznemirena prodorom zabranjene zelje. Znaci analzom snova psihoanaliticari dospevaju do sadrzaja nesvesnog.
Strukrura licnosti: Id, Ego i Superego su osnovne strukturalne jedinice. Id je nagonski i nasledjeni deo licnosti. Procesi kojima zadovoljava svoje potrebe su refleksi i primarni procesi. Refleksi su urodjene, automatke reakcije na odredjene drazi, za cije aktiviranje nije potrebna kontrola svesti. Ideja o primarnim procesima zasniva se na pretpostavci da je moguce zadovoljiti potrebu i samo zamisljanjem, ali privremeno. Najvaznije komponente Ida su seksualni i agresivni instinkti. Id se opisuje kao impulsivan, iracionalan… Superego predstavlja drustvenu komponentu licnosti. Njegov uticaj je uspostavljanje ponasanja u skladu sa drustvenim pravilima (nagradama i kaznama). Ego instanca ima funkciju da zadovolji zelje potekle iz Ida, ali uz postovanje zahteva Superega. Ego se opisuje kao logican, razionalan… Procesi kojima ostvaruje svoje funkcije su tzv. sekundarni procesi: opazanje, pamcenje, misljenje. Razvojem licnosti, razvija se i Ego instanca. [Najcesi kompromis do kojega dolazi je odlaganje ostvarenja zelje, dok se ne steknu odgovarajuci uslovi]
Dinamika licnosti: <DOPUNITI> Izvor nergije kojom covek raspolaze potice od hrane. Ona se trosi na telesne procese i na psihicke funkcije. Ego i Superego preuzimaju psihicku energiju od Ida. Nije dobro kada bilo koja instanca uzme veci deo energije za sebe: kada Id uzme veci deo energije, ponasanje je impulsivno, kada Ego uzme, ponasanje je proracunato i bez emocija, kada Suoperego uzme javlja se osecaj krivice. Svaki proces je moguce opisati kao investiciju energije. Inhibiciju energije prati osecaj anksioznosti, umora. Razvijaju se mehanizmi odbrane koji ublazavaju anksioznost.
Teorija motivacije je prvo polazila od pretpostavke da postiji samo jedan osnovni instinkt – instinkt zivota, koji se ipoljava kroz teznju za samoodrzanjem (glad, zedj.), i teznju za odrzanjem vrste (seksualnost). Instinkt seksualnosti je nazvao Eros. Libido je energija instinkta zivota. Kasnije je formulisao tezu o instinktu smrti – tanatos. Instinkt smrti predstavlja odraz organske materije da se vrati u stanje mirovanja. Moze biti usmeren ka sebi (zelja za samounistenjem) i ka drugima (zelja za ubijanje drgih).
Razvoj licnosti: Sustina razvoja licnosti je u razvoju libida. [U najranijem periodu, celo telo je izvor zadovoljstva. Zatim usta postaju izraziti izvor zadovoljstva, zbog hrane koja na njih ulazi (1.god.zivota, oralna faza). U drugoj godini se izvor zadovoljstva prenosi na anus (2.do3. god.zivota, uspostavljaju se higijenske navike, anusna faza). Zatim dolazi do pomeranja erogene zone na genitalije (faza se stabilizuje od 4do5.god., falusna faza).
Ukoliko se potrebe i konflikti tipicni za neku fazu ne razrese, dolazi do fiksacije faze, tj. nacin ponasanja tipican za jednu fazu prenosi se u narednu. Tako nastaju:
Kastraciona anksioznost je strah kod decaka na uzrastu od oko 5 god. da ce izgubiti polni organ, kako i strah devojcice sto nema polni organ slican decaku. Impotencija i frigidnost nastaju kao posledica nerazjacnjenog kastaracionog komleksa.
Edipalni karakter (kompleks) je onaj kod kojeg dominira pretarana vezanost za majku i nesposobnost uspostavljanja trajnijih veza sa suprotnim polom. [otac se javlja u odnosu na musko dete kao dvostruka opasnost: najveci takmac u pridobijanju majcinske ljubavi i kao osoba koja kaznjava za neposlusnost. Da bi ublazio strah od oca decak se sa njim identifikuje i kasnije usmerava libido prema osobama zenskog pola. Elektra karakter (kompleks) analogno prethodnom, devocica prema ocu.
Ukoliko se potrebe i konflikti tipicni za neku fazu ne razrese, dolazi do fiksacije faze, tj. nacin ponasanja tipican za jednu fazu prenosi se u narednu. Fiksaciju prati i regresija, njena sustina je da se dete (i odrasla nezrela osoba) vraca na vec prevazidjene oblike ponasanja koji su vezani sa vecom prijatnoscu, posto u novoj situaciji nije u stanju da zadovolji osnovne potrebe. Karakteristike licnosti koje su dominirale u fazi u kojoj je nastupila fiksacija, odrzavaju se i kasnije. Normalan tok u razvoju licnosti proizilazi iz optimalnog stepena frustracije, ako ima premalo ili previse frustracije, dolazi do fiksacije u razvoju.
PSIHOANALITICKI METOD: Primenjivao je hipnozu. Sto je uticalo da nestanu prvobitni simptomi, ali su zatim nastajali drugi. Zatim su pacijentu dali uputstvo da u budnom stanju govori o svemu sto mu padne na pamet (metod slobodnih asocijacija). Medjutim ovo je dovodilo do snaznog emocionalnog vezivanja pacijenta za terapeuta. Poteskoce su bile: 1.konflikti koji se ipoljavaju kroz ove prividno slobodne asocijacije, javljaju se u preradjenom, simbolickom obliku. 2.javljao se otpor pacijenta kada naidje na dozivljaj koji je traumatski (pacijent ne zeli da prica, kaze da se nicega ne seca). Kada nije moguce prevazici otpor slobodnim asocijacijama, pribegava se tumacenju snova.
VREDNOSTI I PRIGOVORI: 1.zasnivanje jedne celovite teorije licnosti. 2.razvijene su broje tehnike za procenu licnosti. 3.coveka je tretirao kao bespomocnog koji je rukovodjen unutrasnjim silama. 4.potcenio je delovanje drustvenih faktora. 4.osporavana je teorijamotivacije u kojoj libido ima presudnu ulogu, kao i kod stvaralastva. 5.osporavan je nagon smrti.

ANALITICKA PSIHOLOGIJA KARLA GUSTAVA JUNGA
Po Jungu Psihe, tj. Licnost se sastoji od nekoliko diferenciranih sistema koji imaju relativnu autonomiju i koji deluju jedan na drugi. Najvazniji podsistemi su: Ja, licno nesvesno i njegovi kompleksi, kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi, persona, animus, anima i senka. Postoje i dva osnovna stava (tendencije, tipovi covekovog odnosa): introverzija i ekstraverzija. Cetiri funkcije: misljenje, osecanje, osetljivost i intuicija. [Shvatanje o intraverziji i ekstraverziji poteklo je iz klinicke prakse, Jung je primetio da su neki pacijenti izrazito zainteresovani za svek oko sebe, dok su se drugi povlacili.]. Jung je bio zainteresovan da pronadje fizilolosku osnovu psihickih procesa. Smatrao je da nepravilno prilagodjavanje zivotnim zahtevima dovodi do biohemijskih poremecaja tokom kojih se luce toksini koji nepovoljno deluju na centralni nervni sistem. Postavio je teoriju o polaritetu sustinski muskog i sustinski zenskog dela licnosti: animus i anima.[Covek je biseksualno bice i muskarac nesvesno tezi ispoljavanju zenskih a zena muskih karakteristika. Zivotno okruzenje na to dodatno utice]. U nesvesnom se nalaze tri grupe mentalnih sadrzaja: 1.Sadrzaji koji su nekada bili u svesnom ali su usled samanjenja interesovanja izgubili intenzitet i presli u nesvesno. 2.Sadrzaji koji su usled sukoba sa moralnim normama potisnuti i presli u nesvesno. 3.Sadrzaji koji su usled sublimirane percepcije dospeli u nesvesno, a da nisu bili u svesnom. Dok je za Frojda Libido sinonim za polni nagon, za Junga to je dusevna energija. Dinamicki procesi libida se desavaju unutar zatvorenog sistema u kojem se energija pokrece mehanizmom samoregulacije. (ona menja oblik ispoljavanja?). Psiha ima svojstvo da se 1.rasclanjava u delove, ali i 2.da tezi ka celini. 1)Kada se raslanjava u delove, pojedini delovi se mogu do te mere odvojiti da dobiju autonomiju (sizofreni raspad licnosti, histericna udvajanja licnosti, pa i komleksi normalnih ljudi).. Dok se u psihoanalizi pod kompleksom podrazumevaju sistemi emocionalno obojenih ideja, koje su potisnute i koje deluju iz nesvesnog izazivajuci bolesne oblike ponasanja, u analitickoj psihologiji komleksi su normalne zivotne pojave. 2)Kada tezi celini, to se postize individuacijom: proces tokom kojeg covek postaje pojedinacno bice. Licnos koja je to uspela, postigla je Sopstvenost. Po Jungu to znaci osloboditi se nesvesnog, kao i laznih omota persone. Persona je deo iskustva koje su nasi preci sticali generacijama, a koje dozivljavamo kao nase sopstveno. Senka je negativni deo licnosti, zbir neprihvatljivih karakteristika licnosti, ona je manje vredan deo licnosti i najmanje je razvijena. Pod pojmom arhetip, Jung oznacava opstecovecanski tip reakcije ljudske psihe, koja preko simbola prenosi pojedinacnom coveku secanja citavog ljudskog roda, natalozena u kolektivno nesvesnom. Sinonim pojmu arhetip su primordijalni simboli, koji se javljaju u svim rasama i epohama, u religiji, umetnosti… Za razliku od individualno nesvesnog koje je pretezno emocionalno obojeno i nastaje kao posledica neuspesne komunikacije sa realnoscu, kolektivno nesvesno ne zavisi od sredine: Pojedinac ne nasledjuje gotove slike koje su dozivljavali preci, vec predispoziciju za tipicnu reakciju u odredjnim situacijama, npr. strah. [kada se dete rodi i kada vidi majku, ono vec ima sliku majke svojoj glavi i tako zna da mu je to majka unapred]. Kada se covek ponasa suprotno porukama kolektivno nesvesnog, dolazi do problema u mentalnom razovju.
TERAPIJSKI MODEL:
Neuroza je poruka koju covek dobija iz nesvesnog, kada odstupi od ponasanja izgradjenog kroz iskustvo vrste. Svaka neuroza koja duze traje ima svoju proslost, sadasnjost i buducnost. Prosloscu se ne treba mnogo baviti jer se covek stalno menja (saznaje nove stvari, menja misljanje, navike…). Tipovi covekovog odnosa: intraverzija, ekstraverzija. Svaki pacijent je jedinstven, zaseban, a terapeut i pacijent su ravnopravni partneri. Principi psihoterapije: 1.princip poverenja, 2.princip uspostavljanja transfera, tj. pozitivnog emocionalnog odnosa izmedju terapeuta i pacijenta, 3. princip edukacije i samoedukacije (kroz razgovore i vlasitim razmisljanjem licnost dolazi do novih saznanja o sebi), 4.princip metamorfoze licnosti, sto je i cilj psihoterapije (licnost menja stavove, ponasanje i uspostavlja se mentalna ravnoteza).
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Bl@cky
Shkrabalo
Shkrabalo


Joined: 10 May 2008
Posts: 38
:
Location: BGZ - Z kao Zemun :P

Items

PostPosted: Sat Aug 09, 2008 1:04 am    Post subject: Skripta 2 Reply with quote

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA
Individua je nedeljiva celina, usmerena ka nekom cilju, odgovorna za svoje ponasanje. Adlerova teorija raskida sa biologizmom i kauzalnoscu i interesuje se za drustvene uticaje na razvoj i za teleologiju.
Osnovno covekovo osecanje je osecanje inferiornosti, a osnov celokupne motivacije je teznja da se to osecanje prevazidje. Faze u razvoju shvatanja o inferiornosti: 1.kod organske inferiornosti (morfoloska ili funkcionalna) drugi ograni teze da kompenzuju taj hendikep nekog organa (Kod slepe osobe se osecaj dodira i sluha izostrava), 2.inferiornost jedne sposobnosti se nadoknadjuje razvoje druge sposobnosti (los crtac postaje dobar matematicar, nadoknadjujuci time osecaj samopostovanja), 3.inferiornost deteta se javlja i ukoliko postoji i mentalna i fizicka normalnost (Dete je samim svojim polozajem inferiorno od odraslih zbog bespomocnosti. Ono na razne nacine pokusava da resi problem inferiornosti, neki pokusaji su uspesni, neki ne. Uspesni obrasci se ponavljaju i postaju deo repertoara ponasanja tj. stila zivota i tako se formira licnost. Stil zivota koji se uspostavi na ranom uzrastu, nastavlja se i u zrelom dobu. Granica uzrasta na kojoj se formiraju najvaznije odlike licnosti je oko 5.godine (kao i kod Frojda). Pasivna ili zavisna licnost nastaje ukoliko osoba izbegava da se suoci sa problemom, sto dovodi do novih problema: alkoholizam, narkomanija, samoubistvo, kao i zlocinacko ponasanje. Konstruktivna motivacija moze nastati takodje izbegavanjem suocavanja sa problemom i tada osoba prepusta resavanje problema drugima a ona se posvecuje stvaralastvu. (?!) Kompleks manje vrednosti nastaje ukoliko osecanje manje vrednosti duze traje. Kompleks superiornosti nastaje kada osoba razvije zivotni stil u kojem je vazno uspeti po svaku cenu i u kojem se licnim interesima daje primat u odnosu na tudja. Harmonicna licnost je ona kod koje su uravnotezene emocionalna, intelektualna i socijalna komponenta. Kod dece se razlikuju: 1.pasivna deca (neradna, nemarna, mlitava), 2.aktivna deca (sklona dominaciji nad vrsnjacima, nestrpljiva, razdrazljiva). U drugu grupu spadaju i deca sa tezim poremecajem ponasanja: mucitelji, kradljivci… Po Adleru covek nije pasivni produkt fizickih i socijalnih uticaja, vec krajnji rezultat u najvecoj meri zavisi od licnog socijalnog angazovanja pojedinca. Danasnje shvatanje o razvoju licnosti kao rezultatu uzajamnog dejstva faktora nasljedja, sredine, i vlastite delatnosti je je u znacajnoj meri pod uticajemove Adlerove ideje. Seksualnost: Ako dete razvije zivotni stil u kojem su davanje i primanje uravnotezeni, postoji velika verovatnoca da ce takvo ponasanje ispoljiti i prema partneru. Neurotski karakter deluje na prvi pogled bez neurotskih simptoma, neupadljivo. Mehanizmi odbrane koje licnost koristi u borbi protiv inferiornosti trose mentalnu energiju i blokiraju razvoj licnosti, pa licnost deluje bez emocija, bez maste. Licnost forsira osobine: red, rad, tacnost. Ove osobine su pozitivne, ali kod neurotskog karaktera su forsirane do besmisla. Osoba zahteva da se i drugi tako ponasaju i tako nastaje konflikt sa drugim ljudima. Osecanje manje vrednosti moze biti: 1.realno (inferiornost deteta u odnosu na odrasle), 2.umisljeno (komleks manje vrednosti). U oba slucaja osoba se ponasa kao da je problem stvaran. Koncept teleoloskog integriteta u osnovi nalazi skup psiholoskih procesa koji koji licnosti omogucavaju da aktivira one sposobnosti koje su od znacaja za postizanje odredjenog cilja.
TERAPIJSKI MODEL:
Uspostavljanje saradnje sa drugim ljudima je put kojim se prevazilazi problem. Poverenje je bitno. Zadatak terapeuta je da: A)Shvati kojim ciljevima tezi osoba: 1)izvor problema moze biti u nerealnom izboru zivotnih ciljeva, 2)izboru nacina za ostvarenje tih ciljeva, 3) u oba prethodna. B)Prikuplja niz podata o pacijentu da bi mu lakse pomogao: odnosi u porodici tokom detinjstva, uzori, izbor zanimanja. San nije samo ispunjenje starih zelja, vec i pacijentov stav prema sadasnjim problemima (neodlucna osoba za vencanje sanja carinika koji mu preti ako insistira da predje granicu). Za razliku od Frojda gde je pacijent pasivan (lezi na kaucu u polubudnosti da bi se zabranjene zelje ispoljile), Adler je smatrao da je pacijent ravnopravni sagovornik i aktivno ga ukljucije u rasparavu o problemu.
VREDNOSTI I PRIGOVORI:
Pozitivno: 1.Stav o coveku kao bicu koje je sposobno da samo upravlja svojom sudbinom je korak u napred. 2.Bavio se dosta socijalnim uticajima. 3.Mnoge organske bolesti su posledica psihickih problema (razvija se nova grana medicine: psihosomatska medicina).
Negativno: 1.Zastupao je sematizam u tumacenju neuroza, 2.Precenjivao je uticaj socijalnih faktora i zanemario genetske i organske uticaje, 3.Stvaralastvo je shvatao kao posledica inferiornosti.

Socijalna revizija psihoanalize
Saliven je postavio teoriju interpersonalnih odnosa sa stavom da covekova licnost nastaje u odnosu sa drugom ljudima. Erih From je pokusavao da pronadje mehanizme odnosa pojedinca i drustva vise kroz mrsisticki nego psihoanaliticki pogled. Karen Hornaj je smatrala da je covek po prirodi konstruktivan. Destrukrivno ponasanje javlja se kao posledica prepreka u razvoju njegove licnosti.

SOCIJALNO-ANALITICKA TEORIJA KAREN HORNAJ
Izvor osnovne streprnje je u decjoj nesigurnosti koja je povecana u nesredjenim porodicnim odnosima. Dete se prilagodjava iracionalnim postupcima, a ako se strepnja produzi dete se prilagodjava kroz neuroticne potrebe. Konflikt nastaje kod prisustva kontradiktornih neuroticnih crta. Neuroticne crte su organizovane u tendencije koje predstavljaju tipove pogleda na svet. Neuroticne tendencije: 1.ka ljudima, 2.od ljudi, 3.protiv ljudi. [Osoba koja nema neuroticnu tendenciju u kontaktu sa drugim ljudimai daje i prima. Dok neuroticna osoba gleda samo sopstvene potrebe, a drugi su joj sredstvo da ublazi osnovnu streplju. isti cilj, tj. ublazavanje osnovne strepnje ima i osoba sa tendencijom “od ljudi” tj. osoba koja izbegava ljude, kao i osoba koja napada druge tj. sa tendencijom “protiv ljudi”]. Kod seksualnosti, prvo se desavaju promene u licnosti, koje zatim uticnu na njenu seksualnost. Samoidealizacija je neuroticni razvoj tj. udaljavanje od realnog Ja. Licnost da ne bi imala losu sliku o sebi izbegava realnost time sto izbegava sve one osobe koje prema njoj imaju kriticki stav i koje joj nepovladjuju. Ukoliko se priblizi realnosti, licnost oseca anksioznost. Osoba pokusava da potisne neki neuspeh da ne bi imala osecanje manje vrednosti. Povecanje svesnosti o samom sebi utice na oslobadjanje od destruktivnih snaga. Njen terapijski model spada u holisticke modele: 1. Ispituje se covekova licnost kao celinu: i zdravi i osteceni deo licnosti, fizicke osobine, socijalni, materijalni polozaj…2.aktivni su i terapeut i pacijent: zadatak terapeuta nije samo da dijagnostikuje i leci bolest, vec i da shvati preostali zdravi deo licnosti kako bi pronasao individualno resenje kroz koje bi osoba obnovila samopostovanje. Po njoj svaki covek postize mentalnu zrelost ako ga sredina prihvati, ali ukoliko naidje na probleme (indiferentnost i neprijateljstvo roditelja, vrsnjaka…) tada se energija usmerava ka resavanju problema, a ne na razvoj mentalne zrelosti.
PRIMEDBE:
1.nije se dovoljno interesovala za nastanak neuroticnog poremecaja, 2.nije dovoljno istakla zavisnost sadasnjih problema od proslosti, 3.nije uspevala da sagleda licnost kao celinu.

ERIH FROM – IZMEDJU FROJDA I MARKSA
Njegovi duhovni ucitelji su bili Frojd i Marks koji su potpuno suprotno shvatali ljudsku prirodu. Po Fromu osnovno ljudsko osecanje je usamljenost i izolovanost jer je odvojen od prirode i drugih ljudi i to je specificno ljudska situacija. From je od Frojda preuzeo ideje o nesvesnom narcizmu, Edipovom kompleksu i instinktu zivota. Svoj pristup coveku From naziva dijalekticki humanizam: Covekovo ponasanje se formira kroz delovanje socijalnog iskustva, kulture, bioloskog nasljedja, konstitucije. Seksualnosti i ranom vaspitnom uticaju pridaje mali znacaj. Tipovi karaktera nastaju usled delovanja socijalnih, politickih i ekonomskih snaga. Ove snage izazivaju anksioznost, nesigurnost, sumnju u vlastitu vrednost. Osoba se od njih brani razlicitim mehanizmima odbrane. Covek tezi autonomiji i slobodi, a kada to postigne javlja se uznemirenost jer je postao odvojen od prirode i drugih ljudi tj. izolovan i usamljen. Da bi se taj osecaj umanjio osoba napusta svoju individualnost i pokusava da se stopi sa okolinom. Medjutim razvoj koji je u medjuvremnu nastao otezava to prilagodjavanje, pa osoba ne ostvaruje pravu bliskost sa drugim ljudima. Kao resenje licnost nalazi potcinjavanje autoritetu, From je to nazvao mehanizmom bekstva. Ovom idejom From objasnjava koren fasizma u Nemackoj.
Unistenje individualnosti i gubitak slobode je cena koju covek placa za sigurnost, opstanak i oslobadjanje, od osecanja usamljenosti.
Licnost je moguce razumeti samo ako poznajemo drustveni sistem u kojem postoji (svaki tip drustvene organizacije zahteva odredjeno ponasanje, istice neke vrednosti i time forsira odredjeni tip licnosti). Medjutim, ni u jednom drustvenom sistemu do sada covek nije mogao da zadovolji svoje osnovne potrebe. Zdravo ce biti ono drustvokoje mu to omoguci, tj. u kojem ce postojati jedinstvo licnih i drustvenih interesa, to je drustvo humanitarnog komunizma. Autoritarni karakter se ispoljava kroz dva ponasanja koja su suprotna po ispoljavanju: sadizam i mazohizam. U oba slucaja licnost pokusava da nadoknadi licni integritet stapanjem sa objektom dominacije i li potcinjavanjem. Mera normalnosti ili nenormalnosti se ustanovljava otkrivanjem unutrasnjih ljudskih potreba i stepena zadovoljenja tih potreba. Pojam nenormalnosti From naziva drustveno strukturirani defekt i predlaze razliku izmedju konvencionalne normalnosti (kroz koju se izrazavaju interesi sredine) i supstancijalne normalnosti (kojom se izrazava interes pojedninca).

BIHEJVIORIZAM
Glavna odlika su pokusaji merenja ponasanja koje nastaje kao posledica uticaja sredine. Bihejviorizam je nazivan i refleksologijom. Postoje tri faze u njegovom razvoju: 1.klasicni bihejviorizam, 2.neobihejviorizam, i 3.neo-neobihejviorizam. Tumace licnost na osnovu ponsanja.
Stvarni osnivac bihejviorizma bio je Votson. Kao osnovni predmet interesovanja je ljudsko ponasanje. Smatrao je da se psihologija treba baviti iskljucivo merljivim oblicima ljudskog ponasanja tj. razlicitim formama ponasanja coveka i jedinki. Karakteristike njegovog ucenja: 1.zamenio je pojam svesti pojmom ponasanja kao osnovom psiholoskog proucavanja, 2.zamenio je subjektivno (introspektivno) posmatranje, objektivnim, 3.promene ponasanja su posledica drazi iz sredine, S-R sema (stimulus-reakcija). Interesovanje bihejviorista je je bilo usmereno ka receptornim i efektornim funkcijama (funkcije koje omogucavaju prijem informacija i reagovanje).
Misljenje je unutrasnji govor, tj. senzomotorno ponasanje unutrasnjih organa. Ravojno ga je objasnio: Dete prvo glasno komentarise ono sto misli. Vremenom, tu funkciju propraca saputanjem, kasnije ne pokazuje nikakav pokret spolja.
Emocije su takodje telesne reakcije.
Drazi su fizicka energija, koja deluje na receptore (nervne zavrsetke) u senzornim organima. Da bi izazvala reakciju, energija mora biti u granicama mogucnosti prijema, kao sto i organ mora biti podesen da prima takve drazi (svetlost ne detektuju receptori za miris). Draz moze biti: jednostavna (izolovani stimulus u eksperimentu koji se u realnoj situaciji ne srece), i slozena (naziva se situacija i cine je vise drazi).
Jedinica ponasanja je refleks (bezuslovni i uslovni), a slozeniji oblik ponasanja je kombinacija jednostavnijih jedinica.

NEOBIHEJVIORIZAM
Bavili su se istrazivanjem unutrasnjih stanja,tj. spolja nevidljivim i tesko merljivim procesima, bez uticaja subjektivnosti, putem detektovanja uslova koji su toj reakciji prethodili. Trazili su zavisnost uslova/uticaja i oblika ponasanja kao posledice tih uticaja. Njihova formula/sema je S-O-R. Organizam reaguje svrsishodno, tj. reaguje na one drazi koje su mu od znacaja. Objekti imaju pozitivnu i negativnu vrednost u zavisnosti od ranijeg iskustva sa njima. Ako je pozitivno objektima se tezi, ako je negativno, oni se izbegavaju. Dok je u klasicnom bihejviorizmu uslovni refleks osnovna jedinica ponasanja, u neobihejviorizmu se istrazuju zakonitosti ponasanja na slozenijim pojmovima kao sto su navike, nagon… Neobihejvioristi su smatrali da se psihicke pojave ne mogu svesti na fizioloske procese. Tolman: Karakteristike ponasanja: 1.ponasanje je kretanje ka ili od nekog objekta, 2.ponasanje je sredstvo za postizanje cilja, 3.svrhovito ponasanje odlikuje spremnost da se sto kracim putem stigne do cilja.

NEO-NEOBIHEJVIORIZAM
Miler: Funkcionalna bihejvioristicka definicija: Odgovor je bilo kakva aktivnost individue ili u individui, koja se ucenjem moze funkcionalno povezati sa nekim prethodnim dogadjajem. Draz je dogadjaj koji uzrokuje odgovor.
SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA OPERANATA:
Po Skineru licnost je sistem ponasanja, tj. skup karakteristicnog ponasanja. On se bavio samo spoljasnjim determinantama ponasanja.
Predstava o ljudskoj prirodi: Karakteristike pristupa ljudskoj prirodi: 1.covek je hedonista (trazi zadovoljstvo, izbegava bol), 2.ponasanje je uslovljeno uticajem sredine, 3.ponasanje je nauceno i cini ga skup asocijacija.
Osnovne teoriske postavke:
Slicni uslovi sredine izazivaju slicne oblike ponasanja. Gotovo svi oblici ponasanja su nauceni. Osetljivost organizma na uticja sredine je gentski predodredjena.
Oblici ponasanja: respodenti i operanti. Respodenti su reakcije na uticaje sredine. Operanti nisu direktno izazvani uticajima sredine.
Odgovor/reakcija je osnovna strukturalna jedinica, to je vidljiva manifestacija ponasanja koje moze biti uzrokovano uticajem sredine. Ucenje je veza izmedju odgovora i uticaja sredine. Individualne razlike u ponasanju su posledica razlicitog ucenja.
Strukturu licnosti cine oblici ponasanje koje je osoba stekla tokom zivota. Osnovne strukturalne jedinice su respodentno i operantno ponasanje.
Dinamika licnosti: Osoba se ne ponasa uvek isto cak i kada su okolnosti iste [Davanje hrane ne pokrece aktivnost uzimanja hrane]. Zato Skiner predlaze analizu objektivnih uticaja okoline: vreme od poslednjeg uzimanja hrane, temperatura prostorije…
Operantni oblici ponasanja nisu posledica direktnog uticaja sredine, ali izazivaju reakciju sredine. Neke oblike ponasanja sredina podrzava, neke ne. Te reakcije sredine uticu na javljanje odredjenog oblika ponasanja.
Drustveno ponasanje se uci kao i drugi oblici ponasanja. Srodni oblici ponasanja(sredne reakcije) (gest prijateljstva: osmeh, rukovanje…) se mogu alternativno koristiti, jer izazivaju slicne reakcije sredine. Ova zamenjivost reakcija naziva se generalizacija akcija.
Vrednosti: 1.ideje su zasnovane na eksperimntalnim istrazivanjima, 2.teorija ucenja ponasanja je njegova, 3.ideja o operantnom obliku ponasanja je njegova.
Zamerke: 1.uprosceno je tumacio covekovo ponasanje, 2.eksperimenti koje je sprovodio su bili daleko od stvarnih situacija u kojima se ljudi nalaze.
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Bl@cky
Shkrabalo
Shkrabalo


Joined: 10 May 2008
Posts: 38
:
Location: BGZ - Z kao Zemun :P

Items

PostPosted: Sat Aug 09, 2008 1:04 am    Post subject: Skripta 3 Reply with quote

HUMANISTICKA I EGZISTENCIJALNA PSIHOLOGIJA

Karakteristike humanisticke psihologije: 1.paznja je usredsredjena o osobu koja dozivljava. 2.u prvom planu su iskljucivo ljudske odlike: stvaralastvo, samoostvarenje… 3.izbor problema izucavanja zavisi od znacaja za ljudsko bice 4.ineres je usmeren ka covekovim unutrasnjim mogucnostima.
Egziztencijalna psihologija bavi se pitanjem smisla zivota. Naglasava negativne aspekte ljudske sitacije, apriori ima povrenje u ljudsku dobrotu. Zamerke: nedokazane tvrdnje, daje preterani znacaj konceptu samorazvoja.

Holisticko-dinamska psihologija Abrahama Maslova
Maslov je bio protiv analogija ljudi i zivotinja. Smatrao je da postoje radikalne razlike. Coveka shvata kao bice koje organizovan u celovit sistem, dinamican i otvoren. Licnost se razvija kroz ostvarenje sopstvenih mogucnosti. Novo iskustvo ne biva mehanicki dodato postojecem, vec biva asimilovano. Izrazom “sindromom” , Maslov opisuje unitrasnju organizaciju licnosti. Teorija hijerarhije motiva: Osnovne potrebe imaju prioritet: organske potrebe za hranom, snom, seksualnost. Kada se one zadovolje naredne potrebe su sigurnost, ljubav, pripadanje. Kada se one zadovolje naredne potrebe su postovanje, samopostovanje, estetske i saznajne potrebe. Kao poslednja je potreba za samoaktuelizacijom. Po njemu osoba koja je ostvarila samoaktuelizaciju poseduje osobine: povisena kreativnost, povecano samoprihvatanje, nizi nivo agresivnosti, stroziji izbor bliskih prijatelja, nezainteresovanost za norme sredine,ali i njihovo prihvatanje u granicama, usmerenost ka humanizmu.

FENOMENOLOSKA TEORIJA KARLA RODZERSA (1902)
Predstava o ljudskoj prirodi: Asocijalna osecanja kod ljudi koji imaju probleme nisu ni najsnaznija ni najdublja. Verovao je da je covek u svojoj biti dobar (haha!). Slobodna i neiskvarena svest cini da je oganizam prilagodjen stvarnosti. Covek svojom svescu moze iskriviti stvarnost i postati destruktivan.
Osnovne teorijske postavke: Osnovna strukturalna jedinica licnosti je Self (ja). Self se moze shvatiti kao skup stavova, osecanja, znanja o vlastitoj osobi. Tada se naziva Selaf-kao-objekat. Ako se Self shvata kao procesi koji usmeravaju ponasanje onda se naziva Self-kao-proces. Organizam je mesto celokupnog dozivljavanja. Sva dozivljavanja cine “pojavno polje”. Ono je sacinjeno iz svesnih i nesvesnih dozivljaja. Neprilagodjeno ponasanje je posledica pogresne simbolizacije iskustva. Subjektivna realnost je nacin na koji pojedinac dozivljava realnost. Svest je preradjena realnost, tj. selekcionirano opazanje zasnovano na motivaciji.
Dinamika licnosti: Koristi dva postulata: 1.Osnovna teznja organizma je da ostvari, odrzi i uveca dozivljavanje. 2.Ponasa se tako da ostvari osnovnu teznju. Teorija motivacije: Ostvarenje sopstvenih mogucnosti je osnovni motiv. Ostali motivi su izvedeni iz prethodnog. Osoba stvara vlastiti sistem vrednosti i ponasa se tako da zastiti integriet sistema. Teznja ka samoaktualizaciji je urodjena. Organizam pokusava da ocuva stvorenu sliku o sebi. Odbrambeni procesi kojima se privremeno resava nesklad organizma i sredine: 1.Iskrivljavanje znacenja iskustva, 2.negiranje iskustva. Naucene potrebe su potreba za postovanjem i samopostovanjem, one proizilaze iz stavova ljubavi, postovanja, prihvatanja sebe i drugih. Za normalan razvoj deteta neophodno je da roditelji u najranijem detiljstvu postuju detetovu licnost. To ne znaci nepostovanje pravila, vec stvaranje amosfere u joj je dete cenjeno ne zbog toga sto je to zasluzilo, vec zbog toga sto je licnost.

PERSONOLOSKA TEORIJA LICNOSTI GORDONA OLPORTA
Predstava o ljudskoj prirodi: Covek je bice sa jedinstvenim potencijalom za razvoj, vecina tih potencijla se ne ostvari, jer ih ne razumemo i ne stavljamo u funkciju.
Osnovne teorijske postavke: Svaka pojedinacna akcija je mobilisanje energije za odredjeni cilj. Odredjeno ponasanje je posledica uticaja razlicitih sila. Zivotni cilj je ono oko cega se okupljaju i aktiviraju vrednosti unutar licnosti. Polazeci od stava da je svaka licnost razlicita, da je faktor nasledja kod svakoga razlicit, i da je osnovna teznja usmerena ka stalnom razvoju, Olport daje svoje vidjenje “licne dispozicije”: to je urodjena neuropsihicka struktura. Pojam “crta” se javlja u dva znacenja: 1.pod njim se podrazumevaju opste dispozicije koje su osnova za slicne oblike ponasanja, 2.podrazumevaju se i licne dispozicije ili “individualna crta licnosti”, koje su od vece koristi za analizu pojedinca. osoba koja poseduje jedinstvo ima osobine: 1.raznovrsnost autonomnih interesa, 2.objektivan stav prema sebi, 3.jedinstvena filozofija zivota. Crte su takodje i osnova dinamike licnosti. Prilikom analize struktire licnosti vrsi se: 1.utvrdjivanje stepena izrazenosti pojednih crta, 2.utvrdjivanje nacina na koji su pojedine crte povezane u celinu. Dodatne postavke o dinamici licnosti: 1.motivi su crte licnosti, 2.najznacajniji su trenutni motivi, a ne oni iz proslosti. 3.planiranje ima snazno motivacino dejstvo, 4.motivi su kod svakog pojedinca jedinstveni i organizovani na jedinsven nacin. Razvoj licnosti je uspesan kada postoji ravnoteza procesa diferencijacije i integracije.


EGZISTENCIJALNA PSIHOLOGIJA
“Covek Treba da bude ono sto stvarno jeste” Po Kjerkegoru covek je bice svesno svog postojanja, ali je i pun straha, i nezainteresovan za svet realnih stvari. Hajdeger: Covek postoji zahvaljujuci svetu, a svet zahvaljujuci coveku, oni su zapravo jedno. Osnovni metod egzistencijalista je fenomenoloski metod. Jaspers: Strah je mucno stanje koje nema sadrzaj svesti. Ansioznost je ontoloska covekova osobina, ona daje kao posledicu dezorganizaciju licnosti (duhovnu, vremensku, kulturnu). Hol i Lindzi: Prihvataju naslednu osnovu, ali smatraju da covek za razliku od zivotinja ima mogucnost izbora, tj. mogucnost da tu osnovu usmeri prema svojoj zelji. Neki psiholozi 1. predlazu da se pojam uzrocnosti zameni pojmom motivacije. (kada vetar zatvori prozor radi se o uzrocnosti, nema namera, ali kada covek zatvori prozor, on to radi da bi smanjio npr. buku, ili promaju, postoji namera), 2.protive se dualizmu subjekta (duse) i tela, 3.nisu skloni teorisanju (nesto sto se vidi (fenomen), se ne moze objasnitnecim sto se ne vidi (teorija), 4.ne zele da posmatraju ljudko bice kao kao sklop izolovanih delova. Osnovni pojam egzistencijalne psihologije je Bice-u-svetu. Svet u kojem covek zivi sastoji se iz tri aspekta: 1.bioloska okolina, 2.ljudska okolina, 3.sama osoba. Covek zivi samo ako ostvaruje svoje potencijale, ako dozvoljava drugima da nad njim dominiraju, on zivi neautenticno. Ljudi imaju slobodu izbora, ali i granicu koja odredjuje te mogucnosti. Covekov nacin zivljenja odredjuje tipicne nacine reagovanja, znaci i karakterne crte. Covek zivi tako sto poseduje 1.dvojni oblik (jedinsvo sa partnerom u stanju zaljubljenosti), 2.pluralni oblik (odnos sa drugima u takmicarskoj atmosferi), 3.singularni oblik (njegova autenticnost), 4.anonimnost (gubitak identiteta u gomili).
Dinamika licnosti: Odbacuje se ideja uticaja unutrasnjih faktora (nagoni) i faktora sredine. Covek ima mogucnost da bira i odgovoran je za posledice tog izbora. [Pozitivnan ishod nastaje mudrim izborom. Izbor je mudar kada je u granicama vlastitih mogucnosti. ] (stranica 52! prekucati)

OPAZANJE SPOLJNOG SVETA

POJAM LJUDSKOG SAZNANJA
Proces kojim covek postize orijentaciju medju predmetima i pojavama nazivamo saznajni proces, a rezultat tog procesa je saznanje. U toku saznavanja prvo opazamo spoljnj isvet pomocu svojih cula, a zatim procesima misljenja od tih opazaja stvaramo potpuniju sliku.

OSETI
Oseti su odraz svojstava premeta i pojava u spoljnjog sveta u nasoj svesti. Fizioloski mehanizam na bazi kojeg se stvaraju oseti Pavlov je nazvao analizatorom. Svaki analizator sastoji se iz: receptora (prima nadrazaje spoljnjeg sveta), senzornih nerava (provode nervne impulse), centra u kori velikog mozga (gde nervna aktivnost prelazi u psihonervnu aktivnost, tj. subjektivni dozivljaj).
Karakteteristike oseta: 1.Kvalitet: svojstvo po kojem se oseti bitno medjusobno razlikuju (gorko <>crveno), 2.Intenzitet: Zavisi od vise faktora: intenzitet nadrazaja, velicina nadrazajne povrsine, trajanje nadrazaja (intenzitet slabi sa duzim trajanjem. Pojava osetne adaptacije), 3.Trajanje oseta: u osnovi zavisi od trajanja nadrazaja, ali i od pojave osetne adaptacije, 4.Lokalni znak oseta: utvrdjivanje sa kog mesta dolazi oset (deo tela).

PERCEPCIJA I OSET
Percepcije su psihicki procesi kojima opazamo predmete i pojave spoljnog sveta u celini. Percepcija nastaje na osnovu vise oseta (kucu dozivljavamo kao celinu, a ne kao fasadu+krov+prozore…)

OPSTI ZAKONI PRCEPCIJE
Faktori koji deluju na percepciju mogu biti objektivni i subjektivni: Struktura predmeta i pojava predstavljaju objektivne karakteristike predmeta. Nacin funkcije analizatora (covek sa boljim vidom ce bolje percipitari predmet). Psihicke osobine osobe: a)iskustvo (slikar i sumar ce drugacije percipirati sumu), b)perceptivna udesenost (ako ocekujemo da ce se nesto desiti povecava nam se koncentracija ka toj pojavi i bolje je percepiramo ukoliko se desava u skladu sa nasim ocekivanjem, ako ide drugim tokom, onda postajemo neobjektivni). Emocije : smanjuju objektivnost.


PAZNJA
To je usmerenost nase svesti i aktivnosti na odredjen zadatak.
Svojstva paznje: 1.opseg paznje: podrazumeva broj sadrzaja (perceptivni ili misaoni) kojima se mozemo istovremeno baviti. 2.intenzitet paznje (koncentracija): stepen usmerenosti nase svesti na odredjen sadrzaj. Sa povecanjem opsega paznje koncentracija se smanjuje. 3.pokretljivost paznje: sposobnost prelaska sa jednog sadrzaja na drugi. Ne smemo ga mesati sa fluktacijom paznje prilikom koje paznja bezi mimo nase volje.
Koncentracija paznje dovodi do fizickih promena u organizmu (ako zelimo da se potpuno koncentrisemo na slusanje muzike, zatvaramo oci, usporavamo disanje,tj. iskljucujemo jednu grupu osetnih aktivnosti kako ne bi interferirale sa drugom).

MISLJENJE & GOVOR
Karakteristike misljenja: posrednost (Osnovna karakteristika): (covek koji je video mokre krovove zakljucuje da je padala kisa), koja se osvaruje preko veza i odnosa medju pojavama. Opstost: potrebno je vise p**a posmatrati pojavu da bi se izveo zakljucak tj. veza (odnos kise i mokrih krovova). Veze su opste jer vaze za sve pojave odredjene vrste (sve krovove i kise). Misljenjem i predvidjamo tok dogadjaja.

MASTA & PREDSTAVA
Predstave su obnavljanje slika ranije vidjenih predmeta. Vrste predstava: 1.predstave pamcenja (reprodukujemo sadrzaje koje smo ranije opazili), 2.predstave maste(stvaramo sadrzaje koje nismo videli, ali od materijala koji smo ranije percipirali u nekim oblicima). Predstave su rezultat uopstavanja percepcije (ne secamo se svih detalja).

STVARANJE POJMOVA
Pojam je misao o grupi slicnih premeta koja odrazava opsta bitna svojstva. Pojmovi nastaju pod uticajem apstrakcije (odbacivanje nebitnih osobina) i generalizacije (objedinjavanje opstih svojstava).

ZAKONI ASOCIJACIJE
Misli nastaju pod odredjenim zakonitostima. Jedna od njih je asocijacija – jedan dozivljaj izaziva drugi. Zakonitosti asocijacije: 1.zakon prostornog ili vremenskog dodira: isti vremenski i li prostorni dozivljaj predmeta (olovka-papir, podne-rucak), 2.zakon slicnosti: odnosi se na medjusobno slicne sadrzaje (reka-more, avion-ptica), 3.zakon kontrasta: odnosi se na medjusobno suprotne sadrzaje (noc-dan). Na tok nasih misli deluju i drugi faktori: interes, navike, znanje…(Pa ce tako ista rec (piramida) na casu gorgrafije i fizickog proizvesti razlicitu asocijaciju).

VRSTE MISLI:
Misao konstatacije: utvrdjivanje (ne)postojanja stvari/situacija/svojstava (sada sedim.jastuk je mekan), Misao znanja: odnosi se na cinjenice za koje znamo iz svog ili tudjeg iskustva, zasniva se na pamcenju (zemlja je okrugla). Karakteristika misli je i stepen uverenja u istinitost. Veci je kod misli konstatacije nego znanja.

STVARALACKO MISLJENJE
Stvaralackim misljenjem se resavaju problemi. Faze stvaralackog misljenja: 1.faza pripreme: uocavanje problema, 2.faza inkubacije: problemom se bavi podsvest, 3. faza iluminacije: iznenadna ideja resenja, 4.faza verifikacije: analiza dobijene ideje.

MISLJENJE & GOVOR
Misljenje i govor su nerazdvojno povezani: govor je orudje misli. Misljenje sazreva sa govorom (citanje!) Govor cini sistem znakova kojim se sporazumevamo. Znakovi ne moraju imati verbalnu formu (gestovi, mimika, simboli). Misljenje mora imati formu, a forma sadrzaj.

PAMCENJE & UCENJE
Dozivljaji iz proslosi ostavljaju u nama trag koji se moze reprodukovati i to je pamcenje. Ucenje podrazumeva stvaralacku primenu usvojenog (zapamcenog) materijala.

VRSTE PAMCENJA
Pamcenje delimo na: 1.namerno i nenamerno, 2.motorno i mentalno. Namerno i nenamerno: kao priterijum je uzeto postojanje mentalnog napora u procesu pamcenja. Motorno pamcenje (navike): su stecene psihomotorne reakcije, sastoje se iz koordinisanih pokreta (voznja automobila). Mentalno pamcenje (secanje): sastoji si iz zadrzavanja, prepoznavanja i reprodukcije ranije dozivljenih mentalnih sadrzaja. Ukoliko se odvija bez razumevanja, naziva se mehanicko pamcenje, u suprotnom je logicko.

METODE UCENJA
Da bi se desio proces ucenja mora da postoje faktori: 1.potreba da se uci (moze biti jasna (namerno ucenje)ili podsvesna), 2.mogucnost ponavljanja. Metode ucenja: 1.uslovljavanje refleksa: Sema odvijanja prcesa usvajanja uslovnih refleksa: Nadrazaj koji izaziva specificnu reakciju izaziva se neposredno ili istovremeno kada i drugi (neutralni) nadrazaj koji nema nikakve veze sa prethodnim. Posle nekog vremena, drugi nadrazaj ce izazvati rekciju prvog. (hranjenje psa + zvonjenje). Neutralni nadrazaj postaje uslovni, a lucenje pljuvacke postaje uslovni refleks. 2.metoda pokusaja i gresaka: sastoji se iz niza pokusaja i gresaka dok se ne dodje do uspeha. (mis u lavirintu), 3.metoda imitacije: deca tako dosta uce posmatrajuci roditelje, 4.metoda uvida: zasniva se na shvatanju odnosa u onome sto se uci. Svojstvena je ljudima.

ZAKONITOSTI UCENJA & PAMCENJA
Plafon vezbe i ucenja: materijal koji ucimo u pocetku usvajamo znatno brze nego kasnije. Pojava plafona ucenja utice negativno na motivaciju. Novo znanje potire staro: zaborav nije toliko rezultat prirodnog nestajanja znanja koliko posledica sticanja novog. Kapacitet naseg pamcenja je ogranicen, pa se jadan materijal zamenjuje drugim. Sto je gradivo slicnije to je zaborav izrazajniji. Interes: povecava nam se koncentracija. Pojava transfera: postojece znanje moze otezati ili olaksati sticanje novog. Prvenstveno se ispoljava kod motornih navika. Postoji pozitivan i negativan transfer. Zaborav: nastaje kada prestanemo sa ucenjem, ne odvija se ravnomerno u vremenu, u pocetku je brzi, kasnije sporiji. (u pocetku ponavljanja treba da su cesca).

RACIONALNA ORGANIZACIJA UCENJA
Treba se skoncentrisati: nasa paznja nije u pocetku maksimalna. Potrebno je da prodje neko vreme za to. Treba uciti sa namerom: tj. zeljom da nesto zapamtimo. Treba imati plan rada: planirati poslove za svaki dan, sto angazuje nasu savest da zavrsimo posao. Treba stvoriti naviku na mesto i vreme: drugacije smo psiholoski podeseni kada smo u skolskoj klupi, a drugacije u bioskopu. Treba uciti aktivno: uciti sa razumevanjem, ponavljati materijal u sazetom obliku.a)grupisati slicne zadatke (paznja se lakse odrzava), b)pravilan tempo ucenja (uciti postepeno, ne kampanjski). c)pravilna metoda prelazenja materijala: 1)globalna metoda: ucenje vecih celina (lekcija), 2)fragmentarna metoda: ucenje manjih delova (strane reci). d)Izbegavanje svega sto smanjuje koncentraciju: slobodna radna povrsina stola, smanjena buka…

EMOCIJE

OPSTE KARAKTREISTIKE EMOCIJA
Emocije su psihicki procesi koji odrazavaju nas odnos prema okolini i sopstvenim postupcima. Karakteristike: 1)hedonisticki ton: svaki emocionalni dozivljaj u nama izaziva osecaj prijatnosti/neprijatnosti. 2)osecaj napetosti i popustanja: (adrenalin?).

OSNOVNE EMOCIJE:
Strah: filogenetog porekla., ontogenetski najstarija. Uvek je neprijatan, i prozet napetoscu: obican strah, teskoba, i briga. Obican strah ima izvor izvan nas (strah od automobila). Teskoba ima izvor u nama povezana je sa kompleksima. Briga je strah od zamisljanog, od onoga sto bi se moglo desiti.
Ljutnja: razlicitog je intenziteta. Organska stanja gladi, umora pogoduju ljutnji.
Ljubav (?!): razlicitog intenziteta. postoji rodbinska, prijteljstka…
Radost: uvek je prijatna (cccc! )
Tuga: uvek neprijatna. Usporava opsti ritam aktivnosti sto doprinosi fizickom i psihickom opravku (debilizam!!!)
SLOZENE EMOCIJE:
Mogu se svesti na osnovne: mrznja se sastoji iz ljutnje, straha…
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Bl@cky
Shkrabalo
Shkrabalo


Joined: 10 May 2008
Posts: 38
:
Location: BGZ - Z kao Zemun :P

Items

PostPosted: Sat Aug 09, 2008 1:05 am    Post subject: Skripta 4 Reply with quote

EMOCIJE PREMA JACINI I TRAJANJU
Afekti: stanje visokog intenziteta, kratkog trajanja, najcesce prate ljutnju.
Raspolozenja: emocionalna stanja slabijeg intenziteta, duzeg trajanja (danima, nedeljama, mesecima). Obicno su u formi radosti ili tuge.
Strasti: emocionalna stanja velikog intenziteta (slabijeg nego afekti) i dugog trajanja. Obicno su u formi ljubavi. Najcesce su povezane sa interesima. One su pokretaci aktivnosti. Dele se na: plemenite (za naukom), stetne (za kockanjem), neutralne (heklanje ).

FIZIOLOSKA BAZA EMOCIJA
Nas emotivni zivot jeprvenstveno povezan sa hipotalamusom i sa vegetativnim nervnim sistemom. Pod uticajem njih dolazi do lucenja adrenalina nadbubrezne zlezde, sto dovodi povecane kolicine secera u krvi: pojacanog misicnog tonusa i rada srca. Fizioloske promene koje prate emocije predstavljaju mobilizaciju dodatne energije, koja ga cini izdrzljivijim, ali i napetijim. (energija uzrokovana strahom bi se trosila na odbranu ili bezanje)Taj visak energije mora da se negde utrosi, najjednostavniji nacin je fizicki napor. U socijalnim sredinama sa zakonima i pravilima nije moguce ovako “prirodno” reagovanje. Cesto smo prisiljeni sa smeskom da reagujemo kada nas neko iznervira. Nemogucnost emocionalnog rasterecenja postaje faktor smetnji. Rasterecenje moze biti i indirektno (ali i delimicno): umesto da se udari osoba , razbije se tanjir (hehe) ili udari glava o zid (haha).
Relativno je lako pogoditi opsti hedonisticki ton emocionalnog stanja (prijatno-neprijatno), ali je teze kvalitativno razlikovati pojedine emocije (bol od straha). Poznavanje opste situacije nam olaksava desifrovanje emocija (suze zalosti, od suza duvanskog dima). Konvencionalni znaci izrazavanja: mimika, gestikulacija, pljeskanje rukama u pozoristu…razlike u socijalnom okruzenju dovode do gresaka u detekciji tudjih emocija.

PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA
Su posledica povezanosti emocionalnih dozivljaja i organa u organizmu. (cir na zelucu moze biti posledica rada zeluca na prazno, pod uticajem autonomnog nervnog sistema koji se aktivira uzbudjenjem). Somatska oboljenja se mogu maniestovati na podrucju zeluca, krvnog sistema, respiratornog sistema, impotencija & frigidnost ()…

UTICAJ EMOCIJA NA AKTIVNOST
Emocije uticu posebno na motivaciju. One su relativno autonomne i ne nalaze se pod kontrolom misljenja, pa ih nazivamo iracionalnim faktorom psihickog zivota. Emocije se mogu odraziti pozitivno ili negativno, tj. mogu nam biti od pomoci ili nam stetiti. Kao pomoc nam omogucavaju vece fizicke napore (ne osecamo umor). Smanjuju koncentraciju: Odmazu nam kada treba da se skoncentrisemo i obavimo finije motorne radnje, vise mentalne aktivnosti (ucenje, ispiti, nastupi). Mogu delovati analgeticno – smanjuju osecaj bola. One smanjuju objektivnost naseg opazanja. Prenos osecanja: je pojava kod koje svi elementi koji se nalaze u blizini elementa koji kod nas budi odredjenu emociju, dobijaju ton te emocije. Pod kompleksom podrazumevamo emocionalno obojenu ideju koja negativno utice na aktivnost osobe. Najcesci je kompleks manje vrednosti (inferiornosti) i komleks krivice.

KONTROLA EMOCIJA
Ona je od prakticnog znacaja. Neprijatne emocije stvaraju psihicke traume koje ugrozavaju mentalno zdravlje. Emocije se mogu kontrolisati samo indirektno: izbegavanjem stresne situacije i obezbedjivanjem uslova brzog emocionalnog rasterecenja.
Tehnike kontorole:
Suocavanje sa svakom emocijom: kada se plasimo treba da priznamo sebi strah. U suprotnom se javlja i strah od drugih da ne vide nas strah. Izbeganje emocionalno zasicenih situacija: izbegavamo situaciju u kojoj se ispoljava emocija. (ko se plasi voznje avionom, vozi se autobusom). Povecanje spremnosti: ko se plasi vode, dobro nauci da pliva. Reinterpretacija situacije: u stresnoj situaciji smo neobjektivni. Potrebno je da reinterpretiramo sve elemente, najboje sa nekim u koga imamo poverenja (osoba koja nije emotivno angazovana i moze biti objektivnija). Time postizemo: Verbalizaciju stresne situacije, cime se olaksava logicki prilaz problemu kojim lakse dolazimo do resenja. Angazovanje aktivnoscu: kada ne mozemo izbeci stresnu situaciju, najbolje je zapoceti neku akciju u tom trenutku (strah od mracne sume smanjujemo pevusenjem). Otkrivanje humora: elementi humora u stresnoj situaciji je smanjuju. Uklanjenje briga: briga je mastanje o buducim problemima, prozeta je strahom i teskobom. Nema smisla “jesti” se zbog onoga sto je proslo, kao i strahovati za ono sto se mozda i nece ostvariti. Treba hladnokrvo analizirati ono najgore sto bi se moglo desiti i tada se obicno utvrdi da: “ni djavo nije toliko crn kao sto izgleda” (hahaha). Fizicka relaksacija: dovodi i to mentalne relaksacije obzirom da je psihicka napetost pracena i telesnom napetoscu.


MOTIVACIJA

POJAM MOTIVACIJE
Psihologija motivacije bavi se istrazivanjem uzroka ljudske aktivnosti. Pod motivacijom podrazumevamo sve psiholoske faktore koji usmeravaju aktivnost.

TEORIJA POTREBA
Zasniva se na: Biosocijalnoj stabilnosti: svaka ziva materija nastoji da odrzi stabilnost (morfoloska, fizioloska) koja je preduslov njegove egzistencije. Covek mora odrzati i socijalnu stabilnost. Potrebe: mogu biti bioloske (za vodom) ili socijalne (za drustvom). Potreba je odredjeno stanje organizma. Osecaji: da bi se zadovoljile, potrebe moraju doci do svesti. One se odrazavaju kao organski osecaji (psihicki odraz bioloskih potreba. Sadrze osetne i emocionalne elemente) ili intelektualni osecaji (odraz socijalnih potreba. Sadrze emocionalne i misaone elemente). Postoje i potrebe koje organizam zadovoljava automatski (za stalnom temperaturom). Zelje: osecaji u nasoj svesti svaraju zelje koji su stvarni pokretaci aktivnosti. Isti osecaj (zedji) moze izazvati vise zelja (za casom vode, ili flasom  ). Borba motiva: zelja se ne javlja sama, vec u nizu, sto za posledicu ima borbu zelja, odnosno motiva. Pod motivom se podrazumeva zelja i ono sto joj prethodi (osecaj i potreba). Rezultat borbe je zelja koja postaje osnovni pokretac, neke zelje odlazemo, a od nekih odustajemo, dok se neke potiskuju u podsvest. Aktivnost: zelje koje su pobedile u borbi motiva postaju psihicki pokretac aktivnosti. Ciljevi: su resenja koja nastojimo da postignemo kroz aktivnost.

PRIMARNE & SEKUNDARNE POTREBE
Prema ulozi koju imaju na zivotu coveka potrebe se dele na primarne (obezbedjuju biolosku i socijalu egzistanciju) i sekundarne (izvedene iz primarnih). Prema postanku dele se na nasledjene (deo bioloskog nasledja: potreba za hranom) i stecene (rezulat individualnog zivota). Prema oblasti covekovog zivota u kojoj se javljaju dele se na bioloske i socijalne. Prema prosirenosti medju ljudima dele se na univerzalne (zajednicke svim ljudima), regionalne (ogranicne na ljudsku zajdnicu), i individualne (svojstvene pojedincima).

PRIMARNE BIOLOSKE POTREBE
Su od znacaja za biolosku egzistenciju coveka, nasledne su i univerzalne. Neke od najvaznijih su: Potreba za materijama neophodnim za rad organizma (voda, kiseonik…), Potreba za eliminacijom iz organizma (fekalije). Potrebe za ocuvajem fizickog integriteta organizma (strana tela u organizmu, povrede…), Potreba za spavanjem i odmorom, Seksualna potreba. Bioloske potrebe su socijalizovane.

PRIMARNE SOCIJALNE POTREBE
One su stecene i zavise od sredine u kojoj covek zivi, pripadaju regionalnim potrebama.
Dele se na: Potreba za afirmacijom: zelja da se bude bitan, povezano je sa samopostovanjem. Potreba za drustvom: eliminacija usamljenosti. Potreba za promenom: potreba za novim i nepoznatim:radoznalost. Potreba za ljubavlju (?!): teznja da se voli i bude voljen.

SEKUNDARNE POTREBE
Zadovoljavanje ovih potreba nije povezano sa egzistencijom. One su individualne, stecene.

INTENZITET MOTIVA
Intenzitet motiva zavisi od: Stepena lisenosti: potreba jaca sa vremenom apstinencije (zagorelost ). Zivotna vrednost: odnosi se na vaznost potrebe za odrzanje zivota. Kompleksna situacija: karakteristicna situacija u kojoj se pojedinac nalazi dovodi do promene prioriteta (idemo na more, a roditelji jedu leba i masti).

PODSVESNI MOTIVI
Osoba nije svesna njihovog postojanja i dejstva (Frojd ih prvi pominje). Nastaju kada se javi zelja koja je u sukobu sa moralnim normama, te se ona potiskuje i deluje iz podsvesti, po pravilu negativno.

STEPEN AKTIVNOSTI

PSIHICKI & FIZICKI RAD
Sve aktivnosti su pracene vecim ili manjim utroskom fizioloske energije. Radnu aktivnost delimo na fizicki (rad misica) i psihicki (nadrazaji (ekscitacija) nervnih celija kore vel. mozga) rad.

UMOR
Deluje na fizioloske i mentalne organe. Slozene psihicke funkcije su otezane,dok refleksi mogu biti pojacani. Smatra se da umor nastaje usled potrosnje secera i kiseonika u organizmu. Duzina odmora treba da bude optimalna kako bi se osoba odmorila, ali i da ne bi bilo potrebno ponovno zagrevanje (predigra ).

DOSADA
To je osecaj zasicenosti nekom aktivnoscu koju smo prisiljeni da radimo. Umor je fizioloska, a dosada psiholoska pojava. Izvori dosadae: pomanjkanje interesa, monotonija, nedovoljno poznavanje problematike, fluktuacija paznje.

SPAVANJE & SNOVI
Spavanjem postizemo fizicko i mentalno osvezenje, prilikom spavanja usporene su fizioloske i mentalne aktivnosti. Sadrzaj snova moze biti odraz situacije u kojima se osoba nalazi, desavanja prethodnog dana, nacin ispunjenja zelja, posledica automatskog funkcionisanja kore vel.mozga kada nastaju snovi koji nemaju veze sa vezom . Psihoanaliticka teorija snova izucava snove preko simbola, koje nam plasira podsvest (perverzna ).

LICNOST

POJAM LICNOSTI
Licnost je skup svih psihickih osobina coveka koje su strukturirane i daju mu individualnost, autetnticnost. Osobine su isprepletane i ne mogu se posmatrati nezavisno. Licnost se ispoljava kroz aktivnost osobe, pa je proucavamo, proucavanjem aktivnosti osobe.

BIOLOSKI I SOCIJALNI FAKTORI U RAZVOJU LICNOSTI
Najvazniji biloski faktor je nasledje. Postoje tri grupe svatanja o odnosu nasledja i sredine: 1.Nativisticko shvatanje je shvatanje da nasljedje ima najznacajniju ulogu u formiranju licnosti, 2.Empirijsko shvatanje je shvatanje da okolina ima najznacajniju ulogu u formiranju licnosti (covek se radja kao “tabula rasa”, koja se ispisuje uticajima okoline), 3.Dinamicka shvatanja uzimaju u obzir i uticaj nasledja i okoline, ali i uticaj sopstvene aktivnosti licnosti. Covek nasledjuje razne predispozicije (bioloske), ali kako i u kojoj meri ce se to razviti zavisi od okoline i sopstvene aktivnosti). [Talentovano dete ne mora realizovati svoj talenat.].
Fiziolosko sazrevanje podrazumeva razvoj organa u organizmu, nakon cega oni postaju sposobni za vrsenje svoje funkcije. Sazrevanje je uslovljeno nasledjem, delom i uticajem sredine. [novorodjeno dete ne moze nekoliko nedelja da prati kretanje predmeta ocima).
Sadrzaj drustvenih uticaja su sva znanja (proizvodna, kulturna, tehnicka…) koje drustvo prenosi na pojedinca.
Forme drustvenog uticaja cine institucije u kojima postoji organizovan ili stihijski uticaj sredine (porodica, skola, sportska organizacija, komsiluk).
Metode drustvenog uticaja: 1.metoda uveravanja (argumentima, nagovaranjem), 2.metoda prinude (pretnja, kazna). Najcesce se ove dve metode primenjuju kombinovano.
Sredstva sirenja uticaja su razni oblici govora: 1.ziva rec (razgovor), 2.pisana rec.
Efekat uticaja drustva zavisi od: 1.polozaja pojedinca u drustvu (ekonomska, politicka…aktivnost), 2.izlozenosti uticajima raznih misljenja.
Neke osobine se formiraju vise pod uticajem naslednih faktora (inteligencija, oset), druge pod uticajem sredine i sopstvenih aktivnosti (stavovi).

TIPOVI I CRTE LICNOSTI
Tip licnosti predstavlja sintezu osobina koje karakterisu grupu (kategoriju) ljudi. Postoji dominantna osobina. Jung deli ljude na: introvertni tip i ekstrovertni. Postoji veliki broj tipologija, one pokusavaju da opisu licnost globalno. Nedostaci su sto se vecina ljudi ne moze svrstati u ciste tipove jer su smesa razlicitih tipova, a i tip licnosti cesto obuhvata i one osobine koje u realnosti ne idu zajedno. [socijalno introvertna osoba moze biti misaono ekstovertna) .
Crta licnosti je pojam nastao kao pokusaj prevladavanja nedostataka tipa licnosti tj. umesto da se osobe svrstavaju u ogranicen broj tipova licnosti, ovde se polazi od pretpostavke da osobe poseduju vise relativno nezavisnih osobina. [Necemo uzimati ljude kao introvertne ili ekstrovertne, vec cemo ispitati u kojoj meri je neko int. ili ekst.]. Nedostaci su sto 1.kada rastavljamo licnost na vise nezavisnih osobina, gubimo celovitost licnosti, jer licnost nije obican skup osobina, vec se kod ljudi te osobine kvalitativno i kvantitativno razlikuju, 2.tesko je utvrditi najvaznije crte licnosti.
Temperament podrazumeva grupu psihickih osobina koje su povezane sa emocijama i u najvecoj meri su uslovljenje nasledjem. Hipokrat je prvi napravio klasifikaciju temperamenata u cetiri tipa: kolericni, sangvinicni, melanholicni, flegmaticni. Glavne karakteristike emocionalnog zivota: 1.brzina smenjivanja emocija, 2.jacina emocija, 3.opsti ton emocija (koje raspolozenje preovladava uglavnom), 4.nacin ispoljavanja emocija (govor, mimikom, ili se ne ispoljavaju). Kombinacijom prethodnih karakteristika dobijaja se cetiri osnovna tipa licnosti: Kolerik – snazna osecanja, brzo se smenjuju, opste raspolozenje je pesimisticno, emocije se vidno burno ispoljavaju. Sangvinik – umereni intenzitet osecanja, brzo se smenjuju, vidno ih ispoljava, opste raspolozenje je optimisticno. Melanholik – snazna osecanja, sporo se menjaju, ne ispoljava ih vidno, opste raspolozenje je pesimisticno. Flegmatik – slaba osecanja, brzo se smenjuju, ne ispoljavaju se vidno, pretezno je optimistican.
Crte temperamenta: 1.emocionalna stabilnost se odnosi na odnos intenzitata emocija i realne situacije. [emotivno stabilna osoba nece gubiti glavu zbog sitnica, ali nece biti ni ravnodusna u ozbiljnim situacijama], 2.Opsti ton raspolozenja podrazumeva oscilacije raspolozenja izmedju dve krajnosti: optimizma i pesimizma, 3.odnos prema okolini koji podrazumeva oscilacije izmedju dve krajnosti: introvertnosti i ekstrovertnosti.
Karakter podrazumeva grupu psihickih osobina koje su povezane sa moralom i etikom. Za razliku od temperamenta, karakter je skoro u potpunosti uslovljen vaspitanjem.
Crte karaktera: A)crte koje se ispoljavaju u odnosu coveka prema samim sobom: 1.samopouzdanje: na jednom kraju je prepotentno,samouvereno ponasanje, na drugom nesigurnost u sebe sa osecajem manje vrednosti. 2.samokriticnost: je odnos prema licnim postupcima, greskama. B)u odnosu prema drugim ljudima: 1.agresivnost: arogantno ponasanje, ili fizicki obracun. Svadjalice <>oni koji se povlace i kada su u pravu, 2.iskrenost: iskreni <>lazovi, 3.altruizam (spremni da pomognu)<>egoizam(hladni, sebicni), 3.odnos prema radu: marljivi<>lenji, 4.upornost: tvrdoglavo uporni<>kolebljivi.

SPOSOBNOSTI
Sposobnosti su osobine licnosti koje su potrebne da bi osoba obavljala neke poslove. Formiraju se na osnovu urodjenih dispozicija, pod uticajem sredine i same licnosti. Dele se na: 1.Fizicke sposobnosti (nemaju direktnu vezu sa psihickim zivotom: fizicka snaga, izdrzljivost), 2.Culne sposobnosti (odnose se na rad culnih organa: ostrina vida), 3.Psihomotorne sposobnosti (odnose se na vrsenje pokreta, povezane su sa visim nervnim centrima, pa se kod dece moze na osnovu njih zakljuciti o nivou inteligencije), 4.Mentalna sposobnost (cine je razne sposobnosti, nazvana je inteligencija. )
Inteligencija se cesto poistovecuje sa znanjem i obrazovanjem, medjutim inteligencija je sposobnost snalazenja u novim situacijama. Razlikuje se jacina i brzina inteligencije. Jacina se odnosi na tezinu problema koji neko moze resiti. Brzina se odnosi na vreme potrebno da se problem resi. Sa godinama pocinje opadati brzina inteligencije pre nego njena snaga. Inteligencija se deli i na: 1.Apstraktnu (sposobnost resavanja apstraktnih i teorijskih zadataka), 2.Konkretnu (resavanje konkretnih problema), 3.Socijalnu (sposobnost snalazenja u kontaktu sa drugim ljudima). Inteligencija je uslovljena prvenstveno naslednim faktorima. Nije u svim zivotnim razdobljima jednako razvijena. Pocinje da se razvija odmah po rodjenju i raste do 16 (19) god kada dostize svoj maksimum i taj maksimum zadrzava do svoje 30 god, kada pocinje blago opadati do 60god od kada je pad intenzivniji. Uvek postoje individualna odstupanja. Za razliku od inteligencije koja opada, znanje se neprestano uvecava do smrti. Nivo inteligencije se izrazava koeficijentom inteligencije IQ. Prosek je od 90 do 110.

INTERES
Predstavlja trajniju usmerenost svesti na odredjene sadrzaje. Cilj je zadovoljeje nekih potreba. (Ono sto nas interesuje privlaci nasu paznju, znaci smanjuje mentalni napor namerne koncentracije). Interes je povezan sa motivacijom. Interes se deli na: teoretski, ekonomski, estetski, socijalni, politicki, religiozni. Prema intenzitetu deli se na snazan, dubok, slab, povrsan. Prema trajanju deli se na trajan i prolazan. Moze biti i aktivan i pasivan (da li smo posmatraci ili ucestvujemo u nekoj akciji).

STAVOVI I SHVATANJA
Drustvena aktivnost pojedinca je uslovljena njegovim politickim, filozofskim i drugim shvatanjima. Stavovi su tendencija da se reaguje pozitivno ili negativno prema izvesnim idejama, situacijama. Shvatanja podrazumevaju odredjen sistem ideja koje imamo o necemu. Upotrebljavaju se u istom znacenju. Stavovi mogu biti cvrsti ili kolebljivi, radikalni ili konzervativni, ekstremni ili ne… Predrasude su emocionalno obojeni stavovi a priore uzeti, one su neobjektivne. Stavovi imaju tendenciju da perzistiraju (okamenjuju se) zbog: 1.Postojeci stavovi uticu na sticanje novih (primecujemo i pamtimo prvenstveno ono sto se poklapa sa nasim trenutnim shvatanjima, a zanemarujemo ono sto se ne poklapa), 2.Postoji tendencija da izbegavamo kontakt sa ljudima ciji su stavovi razliciti i druzimo se sa onima koji poseduju stavove slicne nasim.


PROBLEMI PRILAGODJAVANJA LICNOSTI

POJAM I IZVORI FRUSTRACIJE
Covek mora odrzavati socijalnu i biolosku ravnotezu da ne bi doslo do poremecaja, to se postize zadovoljenjem socijalnih i bioloskih potreba, koje se ispoljavaju u vidu zelja. Pojedinac se mora prilagodjavati sredin,i jer ce u suprotnom biti odbacen, ili ce mu biti uskraceno zadovoljenje potreba. Prilagodjavanje je aktivan proces, jer se ne podesava samo ponasanje, vec se pokusava podesiti i okolina. Frustraciona situacija nastaje kada se ne mogu zadovoljiti neke potrebe(zelje). Prepreke mogu biti 1.bioloske (zedni smo, a nema vode u blizini), 2.socijalne (obicaji, norme, zakoni). Mentalni konflikt nastaje kada ne mozemo odluciti sta da ucinimo u nekoj situaciji. Forme konflikata: 1.dva motiva koji nas podjednako privlace (konflikt dvostrukog privlacenja), 2.dva motiva koji nas podjednako odbijaju (konflikt dvostrukog odbijanja), 3.cilj koji nas istvremeno i privlaci i odbija (konflikt istovremenog privlacenja). Izvor frustracije mogu biti i podsvesni mehanizmi.

OPSTA PRIRODA FRUSTRACIJE
Na subjektivnom planu frustracija se orazava kao napetst, teskoba, neprijatnost. Na fizioloskom planu se manifestuje u izmeni rada unutrasnjih organa. Na planu opsteg ponasanja se odrazava u dezorganizaciji opste aktivnosti. Na socijalnom planu se odrazava kroz stvaranje napetosti u komunikaciji. Karakteristike frustracija: Delovanje frustracije je kumulativno, tj. napetost proslih frustracija se ne gubi bez traga, vec se gomilaju i na kraju dolazi do kurslusa (!). Frustracije imaju sposobnost infiltracije, tj. napetost jedne frustracije se odrazavaju na aktivnost koja sa frustracijom nema direktne veze.

REAGOVANJE NA FRUSTRACIJU
Oblici reakcija se mogu podeliti: 1.Reorganizacija aktivnosti (Ako jedna aktivnost ne daje rezultate, covek menja ili reorganizuje aktivnost. Nekada je to promena ili napustajne prvobitnih ciljeva, smanjenje ili povecanje ambicija), 2.Agresija (Najcesca reakcija na frustraciju. Ispoljava se kroz fizicki napad ili razne oblike kritikovanja) Transfer agresije je pojava prenosa agresije sa pravog izvora frustracije, na osobu ili predmet koji nema veze sa tom frustracijom. 3.Povlacenje (Ono je samo relativno, jer se ne napusta cilj, prelazi se na sanjarenje). Vecina stvarnih reakcija na frustraciju je kombinacija prethodna cetiri oblika reagovanja. Posebna grupa reakcija su odbrambeni mehanizmi.

ODBRAMBENI MEHANIZMI
Svrha reakcija reagovanja na frustraciju ima za cilj da ukloni ili umanji uticaj frustracije. Psihicke traume su negativni osecaji koji prate frustraciju. Od njih se “ja” brani odbrambenim mehanizmima (ego-mehanizmi): 1.Kompenzacija – Odbrana od osecaja manje vrednosti. Da bi nadoknadili nedostatak sposobnosti na jednom polju, osoba pokusava da se dokaze na drugom. (bizarno oblacenje kao kompenzacija osecaja inferiornosti). 2.Sublimacija – podrazumeva prenos psihicke energije nastale teznjom ka jednom cilju, na druge. Nezadovoljena seksualna energija se trosi kroz rad u nekim oblastima (nauci, kulturi…), 3.Identifikacija – suzbijanje osecaja manje vrednosti identifikacijom sa uvazenom licnoscu ili institucijom. 4.Racionalizacija – Stiti “ja” od osecaja krivice i manje vrednosti. a) Pronalaze se opravdanja umesto pravih razloga, za nesto sto smo ucinili. b)Omalovazavamo (kiselo grozdje), ili ulepsavamo (sladak limun). 5.Repesija – Potiskuju se neprijatni dozivljaji u podsvest, iz koje i dalje deluju izazivajuci komplekse. Postoje jos i odbrambeni mehanizmi kao sto je projekcija, regresija, obrnuto ponasanje…

PSIHICKI POREMECENA LICNOST

SIMPTOMI PSIHICKIH POREMECAJA
Problemima psih.porem. bavi se psihopatologija kao i grana medicine – psihijatrija. Blaze poremecaje nazivamo psihoneurozama. Simptomi psihickih poremecaja: 1.Na podrucju misljenja: a)nemogucnost vladanja tokom sopstvenog misljenja (nepovezana ideje), b)sumanute misli (umisljanje da ga svi mrze, ili da je licnost iz nekog romana). 2.Emocionalni zivot: ispoljavanje hiperemotivnosti, ili hipoemotivnosti, promena raspolozenja bez razloga, strah od pojedinih predmeta, osoba, situacija, 3.U oblasti pamcenja dolazi do amnezije ili paramnezije (secanje onoga sto se nije desilo), 4.Poremecaji percepcije prati halucinacija zvuka, slike, 5.Poremecaji psihomotorike (nesposobnost koordinacije pokretima, paraliza).


PSIHONEUROZE
Razlika izmedju njih i psihoza: 1.Neurotik ne gubi kontakt sa stvarnoscu, psihotik gubi. 2.Neurotik je svestan da ima problem, psihotik nije. 3.Neurotik relativno normalno razmislja, psihotik se u potpunosti nenormalno ponasa. 4.Neurotik nije pretrpeo bitne promene u svojoj licnosti, psihotik gubi licnost. “za psihotika je 2x2=5, a za neurotika je 2x2=4, ali je on zbog toga nesrecan” (ccccc!).
Psihastenije su grupa psihickih poremecaja u koju spadaju fobije, manije, prisilne radnje. Fobija je strah bez razloga: niktofobija (strah od mraka), zoofobija (strah od zivotinja), akrofobija (strah od visine), klaustofobija (strah od zatvorene prostorije). Za prisilne radnje covek oseca da je primoran da ih vrsi, iako mu je jasno da nemaju nikakvog smisla: kleptomanija (potreba da se kradu bespotrebni predmeti). Histeriju karakterisu razni simptomi kao sto su oduzetost delova tela, gluvoca, slepilo, iako organ normalno funkcionise. Psihoneuroze se lece psihoterapijom. Frustracione situacije sa posledicom grize savesti cesto su uzrok psihoneuroza.

PSIHOZE
Psihoze su poremecaji koji mogu biti uzrokovani organskim ostecenjima, ostecenjima delova nervnog sistema, ili teskim traumama. Dele se na organske i funkcionalne psihoze. Organske: Delirijum tremens, javlja se kao posledica ostecenja ograna kod alkoholicara. Javlja se nemir, nagla promena u raspolozenju, umisljaju se sitne zivotinje (misevi, gustri, insekti). Funkcionalne: Shizofrenija, misljenje je zbrkano i besmisleno, javlja se hipoemotivnost, javljaju se halucinacije, usporava se pokret i postaje uglast, moze doci i do cepanja licnosti.

PSIHOPATIJA
Psihopata je naizgled normalan covek, bez cudnog ponasanja, ali je asocijalan, razdrazljiv, nesposoban da voli, kada ucini prestup, ne kaje se, kazna nema dejstva na njega (kao demonstraciju pogledati HollyWood Films )

PSIHOTERAPIJA
Cilj psihoterapija: 1.Promena okoline: Ne deluje se direktno na osobu, vec se menja okolna njena situacija. Retko dovodi do definitivnog resenja. 2.Pruzanje podrske: a)U hronicnim slucajevima lake poremecenosti b)U slucaju privremene dezorganizacije licnosti. 3.Postizanje uvida: Sagledavanje najdubljih stvarnih uzroka problema, kojih subjekat nije svestan. Potrebno je razbiti brojne sisteme odbrane. 4.Emocionalno rasterecenje: Cilj kojem se tezi.
Oblici psihoterapija: 1.direktivna, 2.nedirektivna. Direktivna: Psihoterapeut direktivama, savetima pokazuje pacijentu izlaz iz situacije. Nedirektivna: Psihoterapeut pokazuje pacijentu kako da samostalno pronadje izlaz is situacije.

METODE UPOZNAVANJA LICNOSTI

PROBLEM INDIVIDUALNIH RAZLIKA
Posto ljudi nisu medjusobno jednaki, da bismo upoznali pojedinca polazimo od upoznavanja njegovih specificnih karakteristika. Individualne razlike su rezultat biloskih i socijalnih faktora, kao i individualne aktivnosti.
METODA INTERVJUA: Razgovor sa osobom i neposredni licni kontakt koji se time ostvaruje su nanadoknadiva sredstva prikupljanja informacija. Psiholoski intervju vodi se sa odredjenim ciljem, prema unapred utvrdjenom planu, tempu, treba da se izbegava improvizacija, pitanja treba pravilno da su formulisana. Treba poznavati metoda ezbegavanja istine, citati gestove i miku, kao i posedovati pravo sredstvo kojim se registuju rezultati.
ANKETA: Niz pitanja u pismenoj formi. Treba imati cilj i plan ankete, kao i uociti netacne i neiskrene odgovore.
ANALIZA PRODUKATA DELATNOSTI: Podrazumeva analizu pisanih dokumenata neke osobe: pisma, sastavi, beleske, crtezi, sklupture…koji poseduju individualnost analizirane osobe. Ovom metodom se analiziraju istorijske licnosti, deca, samoubice.
ANALIZA BIOGRAFSKIH PODATAKA: Ljudska licnost je i rezultat faktora koji su delovali u njenoj proslosti. Zato je potrebno analizirati uslove u kojima je ispitanik ziveo.
MISLJENJE DRUGIH LJUDI: Misli se na osobe koje su dobro poznavale subjekta (!): roditelji, prijatelji, kolege… Halo-efekat (“efekat aure”, eng.) je pojava da na osnovu neke osobine koja nam se dopada ili ne mi stvaramo sud o celoj licnosti: izgled osobe, nastup, crte lica, pokvareni zubi (uh!), ono sto smo culi ranije (“Skandal”)… Vlastite osobine koje smo primetili kod drugoga su mu veliki +.
SKALE PROCENE
Daju sistematicnost. Sistem ocena u skolama: pet, cetriri, tri.. nedostatak sto stepeni nekada nisu precizno definisani.
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Bl@cky
Shkrabalo
Shkrabalo


Joined: 10 May 2008
Posts: 38
:
Location: BGZ - Z kao Zemun :P

Items

PostPosted: Sat Aug 09, 2008 1:09 am    Post subject: Reply with quote

Jos manja skriptica od male knjizice...

NAPOMENA:

1.  - znak oznacava smajlija... neuspelo copy/paste iz worda Rolling Eyes
2. Komentare u zagradama za znakom iznad ne shvatati bukvalno - njb ces na ispitu ako ih kazes Razz
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
veximon87
Korisnik
Korisnik


Joined: 15 Jun 2008
Posts: 17
:
Location: Beograd/Smederevo

Items

PostPosted: Sat Aug 09, 2008 8:17 pm    Post subject: wow... hvala Reply with quote

Hvala Bl@cky-ju za ove skripte... nadam se da si ih vec imao iskucane, inace ti je verovatno otpala ruka do sad:) Elem, kolike su sanse da se ove skripte koriste na ispitu?
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website MSN Messenger
Bl@cky
Shkrabalo
Shkrabalo


Joined: 10 May 2008
Posts: 38
:
Location: BGZ - Z kao Zemun :P

Items

PostPosted: Thu Sep 18, 2008 9:08 pm    Post subject: Provereno Reply with quote

Uz skoro maximalan broj poena na seminarskom + odlicno pokazanom znanju & razumevanju (procitana knjiga prepricana u skriptu), dobio sam 10ku Cool
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
mizgreen
Site Admin
Site Admin


Joined: 03 Dec 2006
Posts: 159
:
Location: Vazdušna banja Pancevo

Items

PostPosted: Fri Jan 27, 2012 4:41 am    Post subject: Reply with quote

Postavljeno na Fejsbuk 23. Novembar 2011. godine

Beogradska Politehnika Underground - Sve u vezi ispita!

"skraćena verzija na 20 i nešto strana"




Link ka dokumentu u grupi


Ceo tekst dokumenta:


Quote:

PREDMET PSIHOLOGIJE

Prirodne i drustvene nauke proucavaju objektivnu stvarnost.Dok psihologija proucava psihicku stvarnost, tj.psihicki zivot zivotinja i ljudi: kakvi dozivljaji postoje, kako se javljaju… Postoje razlicita shvatanja o psihickom zivotu ljudi.Psihologija se razlikuje po tome sto ona proverava naucnim postupkom, da li su neke pretpostavke tacne i prihvata samo ono sto je provereno. Psihologija proucava psihicki zivot proucavajuci dve vrste pojava: 1.postupci, 2.reakcije (koje mogu opazati drugi ljudi). Znaci, psihologija proucava probleme na osnovu spoljasnjeg ponasanja (psihiscki procesi kod zivotinja se samo tako mogu posmatrati) i na osnovu neposrednog iskustva (naseg sopstvenog ili pricom drugih).

Psihicki procesi mogu biti: 1.intelektualni (opazanje, ucenje, pamcenje, misljenje), 2.emocionalni (emocije, osecanja), 3.voljni (motivacija i voljne radnje).

Psihicke osobine su relativno trajne odlike licnosti, kao sto su navike, sposobnosti, temperament, interesi, potrebe…



TEORIJSKI I PRAKTICNI ZNACAJ PSIHOLOGIJE

Teorijski zadatak psihologije predstavlja upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihickog zivota. Psihologija treba da odgovori na pitanja: Sta? (da potpunije prikaze psihicke pojave), Kako? (da pokaze kako se odvijaju psihicki procesi), Zasto? (da otkrije uzroke psihickih pojava).

Prakticni zadatak psihologije sastoji se u primenjivaju rezultata istrazivanja radi sto uspesnijeg obavljanja razlicitih ljudskih delatnosti (za uspesniji nastavni plan, za vecu produktivnost rada u fabrici, za uspesnije odnose medju ljudima).Psiholoska saznanja koriste i druge drustevene nauke koje se znaci bave vidovima drustvenog ponasanja.



RAZVITAK PSIHOLOGIJE

Razlikujemo dva perioda: 1.period od pocetka interesovanja za psihicki zivot ljudi pa do sredine 19. veka, 2.period od sredine 19. veka pa na ovamo.

Do sredine 19 veka o psihickom zivotu ljudi iznose razna uverenja filozofi u okviru svojuh filozofskih sistema, i to na osnovu zamisljanja i pretpostavljanja a ne na osnovu sistematskog posmatranja i istrazivanja. Poznati su Platon i Aristotel.

Sredinom 19.veka formira se psihologija kao samostalna nauka i naucnici putem eksperimenata pocinju ispitivati psihicke pojave. Fiziolog Veber ispituje koliko intenzivnemoraju biti drazi da bi covek imao oset.Matematicar Fehner utvrdjuje postupke merenja odnosa drazi i oseta.Fiziolog Vunt osniva prvu laboratoriju za eksperimentalna psiholoska istrazivanja.Radom ovih naucnika formira se psihologija kako samostala empirijska nauka.



GRANE PSIHOLOGIJE

Teorijske psiholoske disciplline:

Opsta ili generalna psihologija, proucava osnovne psihicke funkcije normalnog odraslog coveka. Neke njene grane su: psihologija opazanja, motivacije, emocija, misljenja, licnosti…

Fizioloska psihologija, proucava zavisnost psihickih pojava od organskih osnova, kao sto su nervni sistem, endokrini sistem…

Razvojna ili geneticka psihologija, se bavi proucavanjem razvitka psihickog zivota. Proucava filogentski razvitak (razvitak psihickog zivota zivih bica u toku njihove evolucije), i ontogenetski razvitak (razvitak psihickog zivota coveka od njegovog rodjenja do starosti). U zavisnosti koji period u toku ontogenetskog razvitka proucava, razvoja psihologija se deli na psihologiju detinjstva, psihologiju mladalackog doba, psihologiju zrelog doba i psihologiju starackog doba.

Socijalna psihologija, se bavi proucavanje ponasanja pojedinca i grupa u socijalnoj sredini, kao i uticaj socijanih faktora na psihicki zivot ljudi.

Psihometrija, se bavi merenjem psihickih procesa, putem testiranja.

Primenjene psiholoske discipline:

Pedagoska psihologija, proucava psiholosku stranu vaspitanja (procese motivacije i ucenja).

Psihologija rada, proucava uticaj radnih uslova na psihicki zivot ljudi. U okviru nje postoji industrijska psihologija.

Mentalna higijena, predstavlja primenu psiholoskih saznanja na ocuvanje dusevnog zdravlja.

Klinicka psihologija, se bavi psihickim smetnjama, utvrdjivanjem njihovih karakteristika, uzroka i uklanjnjem.





PSIHOANALITICKA TEORIJA LICNOSTI SIGMUNDA FROJDA

“Covek nije nezno prijateljsko bice koje tezi ljubavi i koje se brani kada je napadnuto. Agresivna teznja je deo njegove instinktivne opreme.Instinkt agresivnosti lezi u osnovi odnosa ljudi, uz mozda jedni izuzetak: odnos majke prema muskom detetu.” Biti u osnovi biolosko bice podsticano nagonima, znaci slepo slediti vlastite sebicne potrebe.

[Nesvesno je kamen temeljac za razumevanje psihoanalize. ]Metafora o psihickom zivotu kao ledenom bregu ciji je samo neznatan deo svestan (vrh iznad vode), postala je simbol psihoanalize.

Nesvesno po Frojdu usmerava ljudsko ponasanje. Ono se ispoljava u svakodnevnim postupcima, snovima, omaskama, ali nikada direktno i prepoznatljivo. Ako bi njegov smisao bio otkriven, ponovo bi se javila uznemirenost.

Svesno iskustvo pojedinca je iskrivljena slika realnosti. Informacije koje primamo su sankcionisane, tako da do naseg svesnog dopiru samo oni sadrzaji koji nam pomazu da odrzimo povoljnu sliku o sebi.

Mehanizmi odbrane su nacini kojima se osoba bori protiv onoga sto je uznemiruje.

Psihicki determinizam je uverenje da savako ponasanje, misao ili emocija ima svoj uzrok.

Govorna omaska je samo prividno slucajna. Njeno poreklo je u nesvesnoj zeliji da se postupi suprotno od onoga sto situacija nalaze, a sama omaska je kompromis izmedju te unutrasnje zelje i situacije koja je coveku neprijatna. Cesto je ona posledica nezadovoljene seksualne fantazije.

Snovi nisu ni slucajni ni haoticni, ni prost odraz dnevnih zbivanja. Njihov sadrzaj je odredjen nesvesnim zeljava snevaca.Sadrzaj sna je obradjen, a zabranjena zelja se javlja u neprepoznatljivom simbolickom obliku i tako teznja biva ublazena a svest neuznemirena prodorom zabranjene zelje. Znaci analzom snova psihoanaliticari dospevaju do sadrzaja nesvesnog.

Strukrura licnosti: Id, Ego i Superego su osnovne strukturalne jedinice. Id je nagonski i nasledjeni deo licnosti.Procesi kojima zadovoljava svoje potrebe su refleksi i primarni procesi. Refleksi su urodjene, automatke reakcije na odredjene drazi, za cije aktiviranje nije potrebna kontrola svesti. Ideja o primarnim procesima zasniva se na pretpostavci da je moguce zadovoljiti potrebu i samo zamisljanjem, ali privremeno. Najvaznije komponente Ida su seksualni i agresivni instinkti. Id se opisuje kao impulsivan, iracionalan… Superego predstavlja drustvenu komponentu licnosti. Njegov uticaj je uspostavljanje ponasanja u skladu sa drustvenim pravilima (nagradama i kaznama). Ego instanca ima funkciju da zadovolji zelje potekle iz Ida, ali uz postovanje zahteva Superega. Ego se opisuje kao logican, razionalan… Procesi kojima ostvaruje svoje funkcije su tzv.sekundarni procesi: opazanje, pamcenje, misljenje. Razvojem licnosti, razvija se i Ego instanca. [Najcesi kompromis do kojega dolazi je odlaganje ostvarenja zelje, dok se ne steknu odgovarajuci uslovi]

Dinamika licnosti: <DOPUNITI> Izvor nergije kojom covek raspolaze potice od hrane. Ona se trosi na telesne procese i na psihicke funkcije. Ego i Superego preuzimaju psihicku energiju od Ida. Nije dobro kada bilo koja instanca uzme veci deo energije za sebe: kada Id uzme veci deo energije, ponasanje je impulsivno, kada Ego uzme, ponasanje je proracunato i bez emocija, kada Suoperego uzme javlja se osecaj krivice. Svaki proces je moguce opisati kao investiciju energije.Inhibiciju energije prati osecaj anksioznosti, umora.Razvijaju se mehanizmi odbrane koji ublazavaju anksioznost.

Teorija motivacije je prvo polazila od pretpostavke da postiji samo jedan osnovni instinkt – instinkt zivota, koji se ipoljava kroz teznju za samoodrzanjem (glad, zedj.), i teznju za odrzanjem vrste (seksualnost). Instinkt seksualnosti je nazvao Eros.Libido je energija instinkta zivota.Kasnije je formulisao tezu o instinktu smrti – tanatos.Instinkt smrti predstavlja odraz organske materije da se vrati u stanje mirovanja.Moze biti usmeren ka sebi (zelja za samounistenjem) i ka drugima (zelja za ubijanje drgih).

Razvoj licnosti: Sustina razvoja licnosti je u razvoju libida. [U najranijem periodu, celo telo je izvor zadovoljstva. Zatim usta postaju izraziti izvor zadovoljstva, zbog hrane koja na njih ulazi (1.god.zivota, oralna faza). U drugoj godini se izvor zadovoljstva prenosi na anus (2.do3. god.zivota, uspostavljaju se higijenske navike, anusna faza). Zatim dolazi do pomeranja erogene zone na genitalije (faza se stabilizuje od 4do5.god., falusna faza).

Ukoliko se potrebe i konflikti tipicni za neku fazu ne razrese, dolazi do fiksacije faze, tj. nacin ponasanja tipican za jednu fazu prenosi se u narednu. Tako nastaju:

Kastraciona anksioznost je strah kod decaka na uzrastu od oko 5 god. da ce izgubiti polni organ, kako i strah devojcice sto nema polni organ slican decaku. Impotencija i frigidnost nastaju kao posledica nerazjacnjenog kastaracionog komleksa.

Edipalni karakter (kompleks) je onaj kod kojeg dominira pretarana vezanost za majku i nesposobnost uspostavljanja trajnijih veza sa suprotnim polom. [otac se javlja u odnosu na musko dete kao dvostruka opasnost: najveci takmac u pridobijanju majcinske ljubavi i kao osoba koja kaznjava za neposlusnost. Da bi ublazio strah od oca decak se sa njim identifikuje i kasnije usmerava libido prema osobama zenskog pola. Elektra karakter (kompleks) analogno prethodnom, devocica prema ocu.

Ukoliko se potrebe i konflikti tipicni za neku fazu ne razrese, dolazi do fiksacije faze, tj. nacin ponasanja tipican za jednu fazu prenosi se u narednu. Fiksaciju prati i regresija, njena sustina je da se dete (i odrasla nezrela osoba) vraca na vec prevazidjene oblike ponasanja koji su vezani sa vecom prijatnoscu, posto u novoj situaciji nije u stanju da zadovolji osnovne potrebe. Karakteristike licnosti koje su dominirale u fazi u kojoj je nastupila fiksacija, odrzavaju se i kasnije. Normalan tok u razvoju licnosti proizilazi iz optimalnog stepena frustracije, ako ima premalo iliprevise frustracije, dolazi do fiksacije u razvoju.

PSIHOANALITICKI METOD: Primenjivao je hipnozu. Sto je uticalo da nestanu prvobitni simptomi, ali su zatim nastajali drugi. Zatim su pacijentu dali uputstvo da u budnom stanju govori o svemu sto mu padne na pamet (metod slobodnih asocijacija). Medjutim ovo je dovodilo do snaznog emocionalnog vezivanja pacijenta za terapeuta. Poteskoce su bile: 1.konflikti koji se ipoljavaju kroz ove prividno slobodne asocijacije, javljaju se u preradjenom, simbolickom obliku. 2.javljao se otpor pacijenta kada naidje na dozivljaj koji je traumatski (pacijent ne zeli da prica, kaze da se nicega ne seca). Kada nije moguce prevazici otpor slobodnim asocijacijama, pribegava se tumacenju snova.

VREDNOSTI I PRIGOVORI: 1.zasnivanje jedne celovite teorije licnosti. 2.razvijene su broje tehnike za procenu licnosti. 3.coveka je tretirao kao bespomocnog koji je rukovodjen unutrasnjim silama. 4.potcenio je delovanje drustvenih faktora. 4.osporavana je teorijamotivacije u kojoj libido ima presudnu ulogu, kao i kod stvaralastva. 5.osporavan je nagon smrti.



ANALITICKA PSIHOLOGIJA KARLA GUSTAVA JUNGA

Po Jungu Psihe, tj. Licnost se sastoji od nekoliko diferenciranih sistema koji imaju relativnu autonomiju i koji deluju jedan na drugi. Najvazniji podsistemi su: Ja, licno nesvesno i njegovi kompleksi, kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi, persona, animus, anima i senka. Postoje i dva osnovna stava (tendencije, tipovi covekovog odnosa): introverzija i ekstraverzija. Cetiri funkcije: misljenje, osecanje, osetljivost i intuicija. [Shvatanje o intraverziji i ekstraverziji poteklo je iz klinicke prakse, Jung je primetio da su neki pacijenti izrazito zainteresovani za svek oko sebe, dok su se drugi povlacili.]. Jung je bio zainteresovan da pronadje fizilolosku osnovu psihickih procesa. Smatrao je da nepravilno prilagodjavanje zivotnim zahtevima dovodi do biohemijskih poremecaja tokom kojih se luce toksini koji nepovoljno deluju na centralni nervni sistem. Postavio je teoriju o polaritetu sustinski muskog i sustinski zenskog dela licnosti: animus i anima.[Covek je biseksualno bice i muskarac nesvesno tezi ispoljavanju zenskih a zena muskih karakteristika. Zivotno okruzenje na to dodatno utice]. U nesvesnom se nalaze tri grupe mentalnih sadrzaja: 1.Sadrzaji koji su nekada bili u svesnom ali su usled samanjenja interesovanja izgubili intenzitet i presli u nesvesno. 2.Sadrzaji koji su usled sukoba sa moralnim normama potisnuti i presli u nesvesno. 3.Sadrzaji koji su usled sublimirane percepcije dospeli u nesvesno, a da nisu bili u svesnom. Dok je za Frojda Libido sinonim za polni nagon, za Junga to je dusevna energija.Dinamicki procesi libida se desavaju unutar zatvorenog sistema u kojem se energija pokrece mehanizmom samoregulacije. (ona menja oblik ispoljavanja?). Psiha ima svojstvo da se 1.rasclanjava u delove, ali i 2.da tezi ka celini. 1)Kada se raslanjava u delove, pojedini delovi se mogu do te mere odvojiti da dobiju autonomiju (sizofreni raspad licnosti, histericna udvajanja licnosti, pa i komleksi normalnih ljudi).. Dok se u psihoanalizi pod kompleksom podrazumevaju sistemi emocionalno obojenih ideja, koje su potisnute i koje deluju iz nesvesnog izazivajuci bolesne oblike ponasanja, u analitickoj psihologiji komleksi su normalne zivotne pojave.2)Kada tezi celini, to se postize individuacijom: proces tokom kojeg covek postaje pojedinacno bice. Licnos koja je to uspela, postigla je Sopstvenost.Po Jungu to znaci osloboditi se nesvesnog, kao i laznih omota persone.Persona je deo iskustva koje su nasi preci sticali generacijama, a koje dozivljavamo kao nase sopstveno.Senka je negativni deo licnosti, zbir neprihvatljivih karakteristika licnosti, ona je manje vredan deo licnosti i najmanje je razvijena.Pod pojmom arhetip, Jung oznacava opstecovecanski tip reakcije ljudske psihe, koja preko simbola prenosi pojedinacnom coveku secanja citavog ljudskog roda, natalozena u kolektivno nesvesnom. Sinonim pojmu arhetip su primordijalni simboli, koji se javljaju u svim rasama i epohama, u religiji, umetnosti… Za razliku od individualno nesvesnog koje je pretezno emocionalno obojeno i nastaje kao posledica neuspesne komunikacije sa realnoscu, kolektivno nesvesno ne zavisi od sredine: Pojedinac ne nasledjuje gotove slike koje su dozivljavali preci, vec predispoziciju za tipicnu reakciju u odredjnim situacijama, npr. strah. [kada se dete rodi i kada vidi majku, ono vec ima sliku majke svojoj glavi i tako zna da mu je to majka unapred]. Kada se covek ponasa suprotno porukama kolektivno nesvesnog, dolazi do problema u mentalnom razovju.

TERAPIJSKI MODEL:

Neuroza je poruka koju covek dobija iz nesvesnog, kada odstupi od ponasanja izgradjenog kroz iskustvo vrste. Svaka neuroza koja duze traje ima svoju proslost, sadasnjost i buducnost. Prosloscu se ne treba mnogo baviti jer se covek stalno menja (saznaje nove stvari, menja misljanje, navike…). Tipovi covekovog odnosa: intraverzija, ekstraverzija. Svaki pacijent je jedinstven, zaseban, a terapeut i pacijent su ravnopravni partneri. Principi psihoterapije: 1.princip poverenja, 2.princip uspostavljanja transfera, tj. pozitivnog emocionalnog odnosa izmedju terapeuta i pacijenta, 3. princip edukacije i samoedukacije (kroz razgovore i vlasitim razmisljanjem licnost dolazi do novih saznanja o sebi), 4.princip metamorfoze licnosti, sto je i cilj psihoterapije (licnost menja stavove, ponasanje i uspostavlja se mentalna ravnoteza).



INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA

Individua je nedeljiva celina, usmerena ka nekom cilju, odgovorna za svoje ponasanje. Adlerova teorija raskida sa biologizmom i kauzalnoscu i interesuje se za drustvene uticaje na razvoj i za teleologiju.

Osnovno covekovo osecanje je osecanje inferiornosti, a osnov celokupne motivacije je teznja da se to osecanje prevazidje. Faze u razvoju shvatanja o inferiornosti: 1.kod organske inferiornosti (morfoloska ili funkcionalna) drugi ograni teze da kompenzuju taj hendikep nekog organa (Kod slepe osobe se osecaj dodira i sluha izostrava), 2.inferiornost jedne sposobnosti se nadoknadjuje razvoje druge sposobnosti (los crtac postaje dobar matematicar, nadoknadjujuci time osecaj samopostovanja), 3.inferiornost deteta se javlja i ukoliko postoji i mentalna i fizicka normalnost (Dete je samim svojim polozajem inferiorno od odraslih zbog bespomocnosti. Ono na razne nacine pokusava da resi problem inferiornosti, neki pokusaji su uspesni, neki ne. Uspesni obrasci se ponavljaju i postaju deo repertoara ponasanja tj. stila zivota i tako se formira licnost. Stil zivota koji se uspostavi na ranom uzrastu, nastavlja se i u zrelom dobu. Granica uzrasta na kojoj se formiraju najvaznije odlike licnosti je oko 5.godine (kao i kod Frojda). Pasivna ili zavisna licnost nastaje ukoliko osoba izbegava da se suoci sa problemom, sto dovodi do novih problema: alkoholizam, narkomanija, samoubistvo, kao i zlocinacko ponasanje. Konstruktivna motivacija moze nastati takodje izbegavanjem suocavanja sa problemom i tada osoba prepusta resavanje problema drugima a ona se posvecuje stvaralastvu. (?!) Kompleks manje vrednosti nastaje ukoliko osecanje manje vrednosti duze traje. Kompleks superiornosti nastaje kada osoba razvije zivotni stil u kojem je vazno uspeti po svaku cenu i u kojem se licnim interesima daje primat u odnosu na tudja. Harmonicna licnost je ona kod koje su uravnotezene emocionalna, intelektualna i socijalna komponenta. Kod dece se razlikuju: 1.pasivna deca (neradna, nemarna, mlitava), 2.aktivna deca (sklona dominaciji nad vrsnjacima, nestrpljiva, razdrazljiva). U drugu grupu spadaju i deca sa tezim poremecajem ponasanja: mucitelji, kradljivci… Po Adleru covek nije pasivni produkt fizickih i socijalnih uticaja, vec krajnji rezultat u najvecoj meri zavisi od licnog socijalnog angazovanja pojedinca. Danasnje shvatanje o razvoju licnosti kao rezultatu uzajamnog dejstva faktora nasljedja, sredine, i vlastite delatnosti je je u znacajnoj meri pod uticajemove Adlerove ideje. Seksualnost: Ako dete razvije zivotni stil u kojem su davanje i primanje uravnotezeni, postoji velika verovatnoca da ce takvo ponasanje ispoljiti i prema partneru. Neurotski karakter deluje na prvi pogled bez neurotskih simptoma, neupadljivo. Mehanizmi odbrane koje licnost koristi u borbi protiv inferiornosti trose mentalnu energiju i blokiraju razvoj licnosti, pa licnost deluje bez emocija, bez maste. Licnost forsira osobine: red, rad, tacnost. Ove osobine su pozitivne, ali kod neurotskog karaktera su forsirane do besmisla. Osoba zahteva da se i drugi tako ponasaju i tako nastaje konflikt sa drugim ljudima. Osecanje manje vrednosti moze biti: 1.realno (inferiornost deteta u odnosu na odrasle), 2.umisljeno (komleks manje vrednosti). U oba slucaja osoba se ponasa kao da je problem stvaran. Koncept teleoloskog integriteta u osnovi nalazi skup psiholoskih procesa koji koji licnosti omogucavaju da aktivira one sposobnosti koje su od znacaja za postizanje odredjenog cilja.

TERAPIJSKI MODEL:

Uspostavljanje saradnje sa drugim ljudima je put kojim se prevazilazi problem. Poverenje je bitno. Zadatak terapeuta je da: A)Shvati kojim ciljevima tezi osoba: 1)izvor problema moze biti u nerealnom izboru zivotnih ciljeva, 2)izboru nacina za ostvarenje tih ciljeva, 3) u oba prethodna. B)Prikuplja niz podata o pacijentu da bi mu lakse pomogao: odnosi u porodici tokom detinjstva, uzori, izbor zanimanja. San nije samo ispunjenje starih zelja, vec i pacijentov stav prema sadasnjim problemima (neodlucna osoba za vencanje sanja carinika koji mu preti ako insistira da predje granicu). Za razliku od Frojda gde je pacijent pasivan (lezi na kaucu u polubudnosti da bi se zabranjene zelje ispoljile), Adler je smatrao da je pacijent ravnopravni sagovornik i aktivno ga ukljucije u rasparavu o problemu.

VREDNOSTI I PRIGOVORI:

Pozitivno: 1.Stav o coveku kao bicu koje je sposobno da samo upravlja svojom sudbinom je korak u napred. 2.Bavio se dosta socijalnim uticajima. 3.Mnoge organske bolesti su posledica psihickih problema (razvija se nova grana medicine: psihosomatska medicina).

Negativno: 1.Zastupao je sematizam u tumacenju neuroza, 2.Precenjivao je uticaj socijalnih faktora i zanemario genetske i organske uticaje, 3.Stvaralastvo je shvatao kao posledica inferiornosti.



Socijalna revizija psihoanalize

Saliven je postavio teoriju interpersonalnih odnosa sa stavom da covekova licnost nastaje u odnosu sa drugom ljudima. Erih From je pokusavao da pronadje mehanizme odnosa pojedinca i drustva vise kroz mrsisticki nego psihoanaliticki pogled.Karen Hornaj je smatrala da je covek po prirodi konstruktivan.Destrukrivno ponasanje javlja se kao posledica prepreka u razvoju njegove licnosti.



SOCIJALNO-ANALITICKA TEORIJA KAREN HORNAJ

Izvor osnovne streprnje je u decjoj nesigurnosti koja je povecana u nesredjenim porodicnim odnosima. Dete se prilagodjava iracionalnim postupcima, a ako se strepnja produzi dete se prilagodjava kroz neuroticne potrebe. Konflikt nastaje kod prisustva kontradiktornih neuroticnih crta. Neuroticne crte su organizovane u tendencije koje predstavljaju tipove pogleda na svet. Neuroticne tendencije: 1.ka ljudima, 2.od ljudi, 3.protiv ljudi. [Osoba koja nema neuroticnu tendenciju u kontaktu sa drugim ljudimai daje i prima. Dok neuroticna osoba gleda samo sopstvene potrebe, a drugi su joj sredstvo da ublazi osnovnu streplju.isti cilj, tj. ublazavanje osnovne strepnje ima i osoba sa tendencijom “od ljudi” tj. osoba koja izbegava ljude, kao i osoba koja napada druge tj. sa tendencijom “protiv ljudi”]. Kod seksualnosti, prvo se desavaju promene u licnosti, koje zatim uticnu na njenu seksualnost. Samoidealizacija je neuroticni razvoj tj.udaljavanje od realnog Ja. Licnost da ne bi imala losu sliku o sebi izbegava realnost time sto izbegava sve one osobe koje prema njoj imaju kriticki stav i koje joj nepovladjuju.Ukoliko se priblizi realnosti, licnost oseca anksioznost.Osoba pokusava da potisne neki neuspeh da ne bi imala osecanje manje vrednosti. Povecanje svesnosti o samom sebi utice na oslobadjanje od destruktivnih snaga. Njen terapijski model spada u holisticke modele: 1. Ispituje se covekova licnost kao celinu: i zdravi i osteceni deo licnosti, fizicke osobine, socijalni, materijalni polozaj…2.aktivni su i terapeut i pacijent: zadatak terapeuta nije samo da dijagnostikuje i leci bolest, vec i da shvati preostali zdravi deo licnosti kako bi pronasao individualno resenje kroz koje bi osoba obnovila samopostovanje. Po njoj svaki covek postize mentalnu zrelost ako ga sredina prihvati, ali ukoliko naidje na probleme (indiferentnost i neprijateljstvo roditelja, vrsnjaka…) tada se energija usmerava ka resavanju problema, a ne na razvoj mentalne zrelosti.

PRIMEDBE:

1.nije se dovoljno interesovala za nastanak neuroticnog poremecaja, 2.nije dovoljno istakla zavisnost sadasnjih problema od proslosti, 3.nije uspevala da sagleda licnost kao celinu.



ERIH FROM – IZMEDJU FROJDA I MARKSA

Njegovi duhovni ucitelji su bili Frojd i Marks koji su potpuno suprotno shvatali ljudsku prirodu. Po Fromu osnovno ljudsko osecanje je usamljenost i izolovanost jer je odvojen od prirode i drugih ljudi i to je specificno ljudska situacija. From je od Frojda preuzeo ideje o nesvesnom narcizmu, Edipovom kompleksu i instinktu zivota. Svoj pristup coveku From naziva dijalekticki humanizam: Covekovo ponasanje se formira kroz delovanje socijalnog iskustva, kulture, bioloskog nasljedja, konstitucije. Seksualnosti i ranom vaspitnom uticaju pridaje mali znacaj. Tipovi karaktera nastaju usled delovanja socijalnih, politickih i ekonomskih snaga.Ove snage izazivaju anksioznost, nesigurnost, sumnju u vlastitu vrednost. Osoba se od njih brani razlicitim mehanizmima odbrane. Covek tezi autonomiji i slobodi, a kada to postigne javlja se uznemirenost jer je postao odvojen od prirode i drugih ljudi tj. izolovan i usamljen. Da bi se taj osecaj umanjio osoba napusta svoju individualnost i pokusava da se stopi sa okolinom. Medjutim razvoj koji je u medjuvremnu nastao otezava to prilagodjavanje, pa osoba ne ostvaruje pravu bliskost sa drugim ljudima. Kao resenje licnost nalazi potcinjavanje autoritetu, From je to nazvao mehanizmom bekstva. Ovom idejom From objasnjava koren fasizma u Nemackoj.

Unistenje individualnosti i gubitak slobode je cena koju covek placa za sigurnost, opstanak i oslobadjanje, od osecanja usamljenosti.

Licnost je moguce razumeti samo ako poznajemo drustveni sistem u kojem postoji (svaki tip drustvene organizacije zahteva odredjeno ponasanje, istice neke vrednosti i time forsira odredjeni tip licnosti). Medjutim, ni u jednom drustvenom sistemu do sada covek nije mogao da zadovolji svoje osnovne potrebe. Zdravo ce biti ono drustvokoje mu to omoguci, tj. u kojem ce postojati jedinstvo licnih i drustvenih interesa, to je drustvo humanitarnog komunizma. Autoritarni karakter se ispoljava kroz dva ponasanja koja su suprotna po ispoljavanju: sadizam i mazohizam. U oba slucaja licnost pokusava da nadoknadi licni integritet stapanjem sa objektom dominacije i li potcinjavanjem. Mera normalnosti ilinenormalnosti se ustanovljava otkrivanjem unutrasnjih ljudskih potreba i stepena zadovoljenja tih potreba. Pojam nenormalnosti From naziva drustveno strukturirani defekt i predlaze razliku izmedju konvencionalne normalnosti (kroz koju se izrazavaju interesi sredine) i supstancijalne normalnosti (kojom se izrazava interes pojedninca).



BIHEJVIORIZAM

Glavna odlika su pokusaji merenja ponasanja koje nastaje kao posledica uticaja sredine.Bihejviorizam je nazivan i refleksologijom. Postoje tri faze u njegovom razvoju: 1.klasicni bihejviorizam, 2.neobihejviorizam, i 3.neo-neobihejviorizam. Tumace licnost na osnovu ponsanja.

Stvarni osnivac bihejviorizma bio je Votson.Kao osnovni predmet interesovanja je ljudsko ponasanje.Smatrao je da se psihologija treba baviti iskljucivo merljivim oblicima ljudskog ponasanja tj.razlicitim formama ponasanja coveka i jedinki. Karakteristike njegovog ucenja: 1.zamenio je pojam svesti pojmom ponasanja kao osnovom psiholoskog proucavanja, 2.zamenio je subjektivno (introspektivno) posmatranje, objektivnim, 3.promene ponasanja su posledica drazi iz sredine, S-R sema (stimulus-reakcija). Interesovanje bihejviorista je je bilo usmereno ka receptornim i efektornim funkcijama (funkcije koje omogucavaju prijem informacija i reagovanje).

Misljenje je unutrasnji govor, tj.senzomotorno ponasanje unutrasnjih organa. Ravojno ga je objasnio: Dete prvo glasno komentarise ono sto misli. Vremenom, tu funkciju propraca saputanjem, kasnije ne pokazuje nikakav pokret spolja.

Emocije su takodje telesne reakcije.

Drazi su fizicka energija, koja deluje na receptore (nervne zavrsetke) u senzornim organima. Da bi izazvala reakciju, energija mora biti u granicama mogucnosti prijema, kao sto i organ mora biti podesen da prima takve drazi (svetlost ne detektuju receptori za miris). Draz moze biti: jednostavna (izolovani stimulus u eksperimentu koji se u realnoj situaciji ne srece), i slozena (naziva se situacija i cine je vise drazi).

Jedinica ponasanja je refleks (bezuslovni i uslovni), a slozeniji oblik ponasanja je kombinacija jednostavnijih jedinica.



NEOBIHEJVIORIZAM

Bavili su se istrazivanjem unutrasnjih stanja,tj. spolja nevidljivim i tesko merljivim procesima, bez uticaja subjektivnosti, putem detektovanja uslova koji su toj reakciji prethodili. Trazili su zavisnost uslova/uticaja i oblika ponasanja kao posledice tih uticaja.Njihova formula/sema je S-O-R.Organizam reaguje svrsishodno, tj.reaguje na one drazi koje su mu od znacaja. Objekti imaju pozitivnu i negativnu vrednost u zavisnosti od ranijeg iskustva sa njima. Ako je pozitivno objektima se tezi, ako je negativno, oni se izbegavaju. Dok je u klasicnom bihejviorizmu uslovni refleks osnovna jedinica ponasanja, u neobihejviorizmu se istrazuju zakonitosti ponasanja na slozenijim pojmovima kao sto su navike, nagon… Neobihejvioristi su smatrali da se psihicke pojave ne mogu svesti na fizioloske procese. Tolman: Karakteristike ponasanja: 1.ponasanje je kretanje ka ili od nekog objekta, 2.ponasanje je sredstvo za postizanje cilja, 3.svrhovito ponasanje odlikuje spremnost da se sto kracim putem stigne do cilja.



NEO-NEOBIHEJVIORIZAM

Miler: Funkcionalna bihejvioristicka definicija: Odgovor je bilo kakva aktivnost individue ili u individui, koja se ucenjem moze funkcionalno povezati sa nekim prethodnim dogadjajem. Draz je dogadjaj koji uzrokuje odgovor.

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA OPERANATA:

Po Skineru licnost je sistem ponasanja, tj. skup karakteristicnog ponasanja. On se bavio samo spoljasnjim determinantama ponasanja.

Predstava o ljudskoj prirodi: Karakteristike pristupa ljudskoj prirodi: 1.covek je hedonista (trazi zadovoljstvo, izbegava bol), 2.ponasanje je uslovljeno uticajem sredine, 3.ponasanje je nauceno i cini ga skup asocijacija.

Osnovne teoriske postavke:

Slicni uslovi sredine izazivaju slicne oblike ponasanja. Gotovo svi oblici ponasanja su nauceni. Osetljivost organizma na uticja sredine je gentski predodredjena.

Oblici ponasanja: respodenti i operanti. Respodenti su reakcije na uticaje sredine. Operanti nisu direktno izazvani uticajima sredine.

Odgovor/reakcija je osnovna strukturalna jedinica, to je vidljiva manifestacija ponasanja koje moze biti uzrokovano uticajem sredine.Ucenje je veza izmedju odgovora i uticaja sredine.Individualne razlike u ponasanju su posledica razlicitog ucenja.

Strukturu licnosti cine oblici ponasanje koje je osoba stekla tokom zivota.Osnovne strukturalne jedinice su respodentno i operantno ponasanje.

Dinamika licnosti: Osoba se ne ponasa uvek isto cak i kada su okolnosti iste [Davanje hrane ne pokrece aktivnost uzimanja hrane]. Zato Skiner predlaze analizu objektivnih uticaja okoline: vreme od poslednjeg uzimanja hrane, temperatura prostorije…

Operantni oblici ponasanja nisu posledica direktnog uticaja sredine, ali izazivaju reakciju sredine. Neke oblike ponasanja sredina podrzava, neke ne. Te reakcije sredine uticu na javljanje odredjenog oblika ponasanja.

Drustveno ponasanje se uci kao i drugi oblici ponasanja. Srodni oblici ponasanja(sredne reakcije) (gest prijateljstva: osmeh, rukovanje…) se mogu alternativno koristiti, jer izazivaju slicne reakcije sredine. Ova zamenjivost reakcija naziva se generalizacija akcija.

Vrednosti: 1.ideje su zasnovane na eksperimntalnim istrazivanjima, 2.teorija ucenja ponasanja je njegova, 3.ideja o operantnom obliku ponasanja je njegova.

Zamerke: 1.uprosceno je tumacio covekovo ponasanje, 2.eksperimenti koje je sprovodio su bili daleko od stvarnih situacija u kojima se ljudi nalaze.

HUMANISTICKA I EGZISTENCIJALNA PSIHOLOGIJA



Karakteristike humanisticke psihologije: 1.paznja je usredsredjena o osobu koja dozivljava. 2.u prvom planu su iskljucivo ljudske odlike: stvaralastvo, samoostvarenje… 3.izbor problema izucavanja zavisi od znacaja za ljudsko bice 4.ineres je usmeren ka covekovim unutrasnjim mogucnostima.

Egziztencijalna psihologija bavi se pitanjem smisla zivota.Naglasava negativne aspekte ljudske sitacije, apriori ima povrenje u ljudsku dobrotu. Zamerke: nedokazane tvrdnje, daje preterani znacaj konceptu samorazvoja.



Holisticko-dinamska psihologija Abrahama Maslova

Maslov je bio protiv analogija ljudi i zivotinja.Smatrao je da postoje radikalne razlike.Coveka shvata kao bice koje organizovan u celovit sistem, dinamican i otvoren.Licnost se razvija kroz ostvarenje sopstvenih mogucnosti.Novo iskustvo ne biva mehanicki dodato postojecem, vec biva asimilovano. Izrazom “sindromom” , Maslov opisuje unitrasnju organizaciju licnosti. Teorija hijerarhije motiva: Osnovne potrebe imaju prioritet: organske potrebe za hranom, snom, seksualnost. Kada se one zadovolje naredne potrebe su sigurnost, ljubav, pripadanje.Kada se one zadovolje naredne potrebe su postovanje, samopostovanje, estetske i saznajne potrebe.Kao poslednja je potreba za samoaktuelizacijom. Po njemu osoba koja je ostvarila samoaktuelizaciju poseduje osobine: povisena kreativnost, povecano samoprihvatanje, nizi nivo agresivnosti, stroziji izbor bliskih prijatelja, nezainteresovanost za norme sredine,ali i njihovo prihvatanje u granicama, usmerenost ka humanizmu.



FENOMENOLOSKA TEORIJA KARLA RODZERSA (1902)

Predstava o ljudskoj prirodi: Asocijalna osecanja kod ljudi koji imaju probleme nisu ni najsnaznija ni najdublja. Verovao je da je covek u svojoj biti dobar (haha!).Slobodna i neiskvarena svest cini da je oganizam prilagodjen stvarnosti.Covek svojom svescu moze iskriviti stvarnost i postati destruktivan.

Osnovne teorijske postavke: Osnovna strukturalna jedinica licnosti je Self (ja). Self se moze shvatiti kao skup stavova, osecanja, znanja o vlastitoj osobi.Tada se naziva Selaf-kao-objekat.Ako se Self shvata kao procesi koji usmeravaju ponasanje onda se naziva Self-kao-proces.Organizam je mesto celokupnog dozivljavanja.Sva dozivljavanja cine “pojavno polje”.Ono je sacinjeno iz svesnih i nesvesnih dozivljaja.Neprilagodjeno ponasanje je posledica pogresne simbolizacije iskustva. Subjektivna realnost je nacin na koji pojedinac dozivljava realnost. Svest je preradjena realnost, tj.selekcionirano opazanje zasnovano na motivaciji.

Dinamika licnosti: Koristi dva postulata: 1.Osnovna teznja organizma je da ostvari, odrzi i uveca dozivljavanje. 2.Ponasa se tako da ostvari osnovnu teznju. Teorija motivacije: Ostvarenje sopstvenih mogucnosti je osnovni motiv. Ostali motivi su izvedeni iz prethodnog.Osoba stvara vlastiti sistem vrednosti i ponasa se tako da zastiti integriet sistema.Teznja ka samoaktualizaciji je urodjena.Organizam pokusava da ocuva stvorenu sliku o sebi. Odbrambeni procesi kojima se privremeno resava nesklad organizma i sredine: 1.Iskrivljavanje znacenja iskustva, 2.negiranje iskustva. Naucene potrebe su potreba za postovanjem i samopostovanjem, one proizilaze iz stavova ljubavi, postovanja, prihvatanja sebe i drugih. Za normalan razvoj deteta neophodno je da roditelji u najranijem detiljstvu postuju detetovu licnost.To ne znaci nepostovanje pravila, vec stvaranje amosfere u joj je dete cenjeno ne zbog toga sto je to zasluzilo, vec zbog toga sto je licnost.



PERSONOLOSKA TEORIJA LICNOSTI GORDONA OLPORTA

Predstava o ljudskoj prirodi: Covek je bice sa jedinstvenim potencijalom za razvoj, vecina tih potencijla se ne ostvari, jer ih ne razumemo i ne stavljamo u funkciju.

Osnovne teorijske postavke: Svaka pojedinacna akcija je mobilisanje energije za odredjeni cilj. Odredjeno ponasanje je posledica uticaja razlicitih sila.Zivotni cilj je ono oko cega se okupljaju i aktiviraju vrednosti unutar licnosti. Polazeci od stava da je svaka licnost razlicita, da je faktor nasledja kod svakoga razlicit, i da je osnovna teznja usmerena ka stalnom razvoju, Olport daje svoje vidjenje “licne dispozicije”: to je urodjena neuropsihicka struktura. Pojam “crta” se javlja u dva znacenja: 1.pod njim se podrazumevaju opste dispozicije koje su osnova za slicne oblike ponasanja, 2.podrazumevaju se i licne dispozicije ili “individualna crta licnosti”, koje su od vece koristi za analizu pojedinca. osoba koja poseduje jedinstvo ima osobine: 1.raznovrsnost autonomnih interesa, 2.objektivan stav prema sebi, 3.jedinstvena filozofija zivota. Crte su takodje i osnova dinamike licnosti. Prilikom analize struktire licnosti vrsi se: 1.utvrdjivanje stepena izrazenosti pojednih crta, 2.utvrdjivanje nacina na koji su pojedine crte povezane u celinu. Dodatne postavke o dinamici licnosti: 1.motivi su crte licnosti, 2.najznacajniji su trenutni motivi, a ne oni iz proslosti. 3.planiranje ima snazno motivacino dejstvo, 4.motivi su kod svakog pojedinca jedinstveni i organizovani na jedinsven nacin. Razvoj licnosti je uspesan kada postoji ravnoteza procesa diferencijacije i integracije.





EGZISTENCIJALNA PSIHOLOGIJA

“Covek Treba da bude ono sto stvarno jeste” Po Kjerkegoru covek je bice svesno svog postojanja, ali je i pun straha, i nezainteresovan za svet realnih stvari. Hajdeger: Covek postoji zahvaljujuci svetu, a svet zahvaljujuci coveku, oni su zapravo jedno. Osnovni metod egzistencijalista je fenomenoloski metod. Jaspers: Strah je mucno stanje koje nema sadrzaj svesti. Ansioznost je ontoloska covekova osobina, ona daje kao posledicu dezorganizaciju licnosti (duhovnu, vremensku, kulturnu). Hol i Lindzi: Prihvataju naslednu osnovu, ali smatraju da covek za razliku od zivotinja ima mogucnost izbora, tj. mogucnost da tu osnovu usmeri prema svojoj zelji. Neki psiholozi 1.predlazu da se pojam uzrocnosti zameni pojmom motivacije. (kada vetar zatvori prozor radi se o uzrocnosti, nema namera, ali kada covek zatvori prozor, on to radi da bi smanjio npr. buku, ili promaju, postoji namera), 2.protive se dualizmu subjekta (duse) i tela, 3.nisu skloni teorisanju (nesto sto se vidi (fenomen), se ne moze objasnitnecim sto se ne vidi (teorija), 4.ne zele da posmatraju ljudko bice kao kao sklop izolovanih delova. Osnovni pojam egzistencijalne psihologije je Bice-u-svetu. Svet u kojem covek zivi sastoji se iz tri aspekta: 1.bioloska okolina, 2.ljudska okolina, 3.sama osoba. Covek zivi samo ako ostvaruje svoje potencijale, ako dozvoljava drugima da nad njim dominiraju, on zivi neautenticno. Ljudi imaju slobodu izbora, ali i granicu koja odredjuje te mogucnosti. Covekov nacin zivljenja odredjuje tipicne nacine reagovanja, znaci i karakterne crte.Covek zivi tako sto poseduje 1.dvojni oblik (jedinsvo sa partnerom u stanju zaljubljenosti), 2.pluralni oblik (odnos sa drugima u takmicarskoj atmosferi), 3.singularni oblik (njegova autenticnost), 4.anonimnost (gubitak identiteta u gomili).

Dinamika licnosti: Odbacuje se ideja uticaja unutrasnjih faktora (nagoni) i faktora sredine. Covek ima mogucnost da bira i odgovoran je za posledice tog izbora.[Pozitivnan ishod nastaje mudrim izborom.Izbor je mudar kada je u granicama vlastitih mogucnosti. ] (stranica 52! prekucati)



OPAZANJE SPOLJNOG SVETA



POJAM LJUDSKOG SAZNANJA

Proces kojim covek postize orijentaciju medju predmetima i pojavama nazivamo saznajni proces, a rezultat tog procesa je saznanje. U toku saznavanja prvo opazamo spoljnji svet pomocu svojih cula, a zatim procesima misljenja od tih opazaja stvaramo potpuniju sliku.



OSETI

Oseti su odraz svojstava premeta i pojava iz spoljnjeg sveta u nasoj svesti. Fizioloski mehanizam na bazi kojeg se stvaraju oseti Pavlov je nazvao analizatorom. Svaki analizator sastoji se iz: receptora (prima nadrazaje spoljnjeg sveta), senzornih nerava (provode nervne impulse), i centra u kori velikog mozga (gde nervna aktivnost prelazi subjektivni dozivljaj).

Karakteteristike oseta:

1.Kvalitet:specifično svojstvo po kojem se oseti bitno medjusobno razlikuju (gorko <>crveno, hladno<>mekano),

2.Intenzitet: Zavisi od vise faktora: intenzitet nadrazaja(zavisi i od veličine nadražene površine, velicina nadrazajne povrsine, trajanje nadrazaja (intenzitet slabi sa duzim trajanjem. Pojava osetne adaptacije), 3.Trajanje oseta: u osnovi zavisi od trajanja nadrazaja, ali i od pojave osetne adaptacije, 4.Lokalni znak oseta: utvrdjivanje sa kog mesta dolazi oset (deo tela).



PERCEPCIJA I OSET

Percepcije su psihicki procesi kojima opazamo predmete i pojave spoljnog sveta u celini. Percepcija nastaje na osnovu vise oseta (kucu dozivljavamo kao celinu, a ne kao fasadu+krov+prozore…)



OPSTI ZAKONI PRCEPCIJE

Faktori koji deluju na percepciju mogu biti objektivni i subjektivni: Struktura predmeta i pojava predstavljaju objektivne karakteristike predmeta. Nacin funkcije analizatora (covek sa boljim vidom ce bolje percipitari predmet). Psihicke osobine osobe: a)iskustvo (slikar i sumar ce drugacije percipirati sumu), b)perceptivna udesenost (ako ocekujemo da ce se nesto desiti povecava nam se koncentracija ka toj pojavi i bolje je percepiramo ukoliko se desava u skladu sa nasim ocekivanjem, ako ide drugim tokom, onda postajemo neobjektivni). Emocije : smanjuju objektivnost.





PAZNJA

To je usmerenost nase svesti i aktivnosti na odredjen zadatak.

Svojstva paznje: 1.opseg paznje: podrazumeva broj sadrzaja (perceptivni ili misaoni) kojima se mozemo istovremeno baviti. 2.intenzitet paznje (koncentracija): stepen usmerenosti nase svesti na odredjen sadrzaj. Sa povecanjem opsega paznje koncentracija se smanjuje. 3.pokretljivost paznje: sposobnost prelaska sa jednog sadrzaja na drugi. Ne smemo ga mesati sa fluktacijom paznje prilikom koje paznja bezi mimo nase volje.

Koncentracija paznje dovodi do fizickih promena u organizmu (ako zelimo da se potpuno koncentrisemo na slusanje muzike, zatvaramo oci, usporavamo disanje,tj. iskljucujemo jednu grupu osetnih aktivnosti kako ne bi interferirale sa drugom).



MISLJENJE & GOVOR

Karakteristike misljenja: posrednost (Osnovna karakteristika): (covek koji je video mokre krovove zakljucuje da je padala kisa), koja se osvaruje preko veza i odnosa medju pojavama. Opstost: potrebno je vise p**a posmatrati pojavu da bi se izveo zakljucak tj. veza (odnos kise i mokrih krovova). Veze su opste jer vaze za sve pojave odredjene vrste (sve krovove i kise).Misljenjem i predvidjamo tok dogadjaja.



MASTA & PREDSTAVA

Predstave su obnavljanje slika ranije vidjenih predmeta. Vrste predstava: 1.predstave pamcenja (reprodukujemo sadrzaje koje smo ranije opazili), 2.predstave maste(stvaramo sadrzaje koje nismo videli, ali od materijala koji smo ranije percipirali u nekim oblicima). Predstave su rezultat uopstavanja percepcije (ne secamo se svih detalja).



STVARANJE POJMOVA

Pojam je misao o grupi slicnih premeta koja odrazava opsta bitna svojstva.Pojmovi nastaju pod uticajem apstrakcije (odbacivanje nebitnih osobina) i generalizacije (objedinjavanje opstih svojstava).



ZAKONI ASOCIJACIJE

Misli nastaju pod odredjenim zakonitostima. Jedna od njih je asocijacija – jedan dozivljaj izaziva drugi. Zakonitosti asocijacije: 1.zakon prostornog ili vremenskog dodira: isti vremenski i li prostorni dozivljaj predmeta (olovka-papir, podne-rucak), 2.zakon slicnosti: odnosi se na medjusobno slicne sadrzaje (reka-more, avion-ptica), 3.zakon kontrasta: odnosi se na medjusobno suprotne sadrzaje (noc-dan). Na tok nasih misli deluju i drugi faktori: interes, navike, znanje…(Pa ce tako ista rec (piramida) na casu gorgrafije i fizickog proizvesti razlicitu asocijaciju).



VRSTE MISLI:

Misao konstatacije: utvrdjivanje (ne)postojanja stvari/situacija/svojstava (sada sedim.jastuk je mekan), Misao znanja: odnosi se na cinjenice za koje znamo iz svog ili tudjeg iskustva, zasniva se na pamcenju (zemlja je okrugla). Karakteristika misli je i stepen uverenja u istinitost.Veci je kod misli konstatacije nego znanja.



STVARALACKO MISLJENJE

Stvaralackim misljenjem se resavaju problemi.Faze stvaralackog misljenja: 1.faza pripreme: uocavanje problema, 2.faza inkubacije: problemom se bavi podsvest, 3. faza iluminacije: iznenadna ideja resenja, 4.faza verifikacije: analiza dobijene ideje.



MISLJENJE & GOVOR

Misljenje i govor su nerazdvojno povezani: govor je orudje misli. Misljenje sazreva sa govorom (citanje!) Govor cini sistem znakova kojim se sporazumevamo.Znakovi ne moraju imati verbalnu formu (gestovi, mimika, simboli).Misljenje mora imati formu, a forma sadrzaj.



PAMCENJE & UCENJE

Dozivljaji iz proslosi ostavljaju u nama trag koji se moze reprodukovati i to je pamcenje. Ucenje podrazumeva stvaralacku primenu usvojenog (zapamcenog) materijala.



VRSTE PAMCENJA

Pamcenje delimo na: 1.namerno i nenamerno, 2.motorno i mentalno. Namerno i nenamerno: kao priterijum je uzeto postojanje mentalnog napora u procesu pamcenja. Motorno pamcenje (navike): su stecene psihomotorne reakcije, sastoje se iz koordinisanih pokreta (voznja automobila). Mentalno pamcenje (secanje): sastoji si iz zadrzavanja, prepoznavanja i reprodukcije ranije dozivljenih mentalnih sadrzaja. Ukoliko se odvija bez razumevanja, naziva se mehanicko pamcenje, u suprotnom je logicko.



METODE UCENJA

Da bi se desio proces ucenja mora da postoje faktori: 1.potreba da se uci (moze biti jasna (namerno ucenje)ili podsvesna), 2.mogucnost ponavljanja. Metode ucenja: 1.uslovljavanje refleksa: Sema odvijanja prcesa usvajanja uslovnih refleksa: Nadrazaj koji izaziva specificnu reakciju izaziva se neposredno ili istovremeno kada i drugi (neutralni) nadrazaj koji nema nikakve veze sa prethodnim. Posle nekog vremena, drugi nadrazaj ce izazvati rekciju prvog. (hranjenje psa + zvonjenje). Neutralni nadrazaj postaje uslovni, a lucenje pljuvacke postaje uslovni refleks.2.metoda pokusaja i gresaka: sastoji se iz niza pokusaja i gresaka dok se ne dodje do uspeha. (mis u lavirintu), 3.metoda imitacije: deca tako dosta uce posmatrajuci roditelje, 4.metoda uvida: zasniva se na shvatanju odnosa u onome sto se uci. Svojstvena je ljudima.



ZAKONITOSTI UCENJA & PAMCENJA

Plafon vezbe i ucenja: materijal koji ucimo u pocetku usvajamo znatno brze nego kasnije. Pojava plafona ucenja utice negativno na motivaciju. Novo znanje potire staro: zaborav nije toliko rezultat prirodnog nestajanja znanja koliko posledica sticanja novog. Kapacitet naseg pamcenja je ogranicen, pa se jadan materijal zamenjuje drugim.Sto je gradivo slicnije to je zaborav izrazajniji. Interes: povecava nam se koncentracija. Pojava transfera: postojece znanje moze otezati ili olaksati sticanje novog. Prvenstveno se ispoljava kod motornih navika.Postoji pozitivan i negativan transfer. Zaborav: nastaje kada prestanemo sa ucenjem, ne odvija se ravnomerno u vremenu, u pocetku je brzi, kasnije sporiji. (u pocetku ponavljanja treba da su cesca).



RACIONALNA ORGANIZACIJA UCENJA

Treba se skoncentrisati: nasa paznja nije u pocetku maksimalna. Potrebno je da prodje neko vreme za to. Treba uciti sa namerom: tj. zeljom da nesto zapamtimo. Treba imati plan rada: planirati poslove za svaki dan, sto angazuje nasu savest da zavrsimo posao. Treba stvoriti naviku na mesto i vreme: drugacije smo psiholoski podeseni kada smo u skolskoj klupi, a drugacije u bioskopu. Treba uciti aktivno: uciti sa razumevanjem, ponavljati materijal u sazetom obliku.a)grupisati slicne zadatke (paznja se lakse odrzava), b)pravilan tempo ucenja (uciti postepeno, ne kampanjski). c)pravilna metoda prelazenja materijala: 1)globalna metoda: ucenje vecih celina (lekcija), 2)fragmentarna metoda: ucenje manjih delova (strane reci). d)Izbegavanje svega sto smanjuje koncentraciju: slobodna radna povrsina stola, smanjena buka…



EMOCIJE



OPSTE KARAKTREISTIKE EMOCIJA

Emocije su psihicki procesi koji odrazavaju nas odnos prema okolini i sopstvenim postupcima. Karakteristike: 1)hedonisticki ton: svaki emocionalni dozivljaj u nama izaziva osecaj prijatnosti/neprijatnosti. 2)osecaj napetosti i popustanja: (adrenalin?).



OSNOVNE EMOCIJE:

Strah: filogenetog porekla., ontogenetski najstarija. Uvek je neprijatan, i prozet napetoscu: obican strah, teskoba, i briga. Obican strah ima izvor izvan nas (strah od automobila). Teskoba ima izvor u nama povezana je sa kompleksima. Briga je strah od zamisljanog, od onoga sto bi se moglo desiti.

Ljutnja: razlicitog je intenziteta. Organska stanja gladi, umora pogoduju ljutnji.

Ljubav (?!): razlicitog intenziteta. postoji rodbinska, prijteljstka…

Radost: uvek je prijatna (cccc! )

Tuga: uvek neprijatna. Usporava opsti ritam aktivnosti sto doprinosi fizickom i psihickom opravku (debilizam!!!)

SLOZENE EMOCIJE:

Mogu se svesti na osnovne: mrznja se sastoji iz ljutnje, straha…



EMOCIJE PREMA JACINI I TRAJANJU

Afekti: stanje visokog intenziteta, kratkog trajanja, najcesce prate ljutnju.

Raspolozenja: emocionalna stanja slabijeg intenziteta, duzeg trajanja (danima, nedeljama, mesecima). Obicno su u formi radosti ili tuge.

Strasti: emocionalna stanja velikog intenziteta (slabijeg nego afekti) i dugog trajanja. Obicno su u formi ljubavi. Najcesce su povezane sa interesima. One su pokretaci aktivnosti. Dele se na: plemenite (za naukom), stetne (za kockanjem), neutralne (heklanje ).



FIZIOLOSKA BAZA EMOCIJA

Nas emotivni zivot jeprvenstveno povezan sa hipotalamusom i sa vegetativnim nervnim sistemom. Pod uticajem njih dolazi do lucenja adrenalina nadbubrezne zlezde, sto dovodi povecane kolicine secera u krvi: pojacanog misicnog tonusa i rada srca. Fizioloske promene koje prate emocije predstavljaju mobilizaciju dodatne energije, koja ga cini izdrzljivijim, ali i napetijim. (energija uzrokovana strahom bi se trosila na odbranu ili bezanje)Taj visak energije mora da se negde utrosi, najjednostavniji nacin je fizicki napor. U socijalnim sredinama sa zakonima i pravilima nije moguce ovako “prirodno” reagovanje. Cesto smo prisiljeni sa smeskom da reagujemo kada nas neko iznervira. Nemogucnost emocionalnog rasterecenja postaje faktor smetnji.Rasterecenje moze biti i indirektno (ali i delimicno): umesto da se udari osoba , razbije se tanjir (hehe) ili udari glava o zid (haha).

Relativno je lako pogoditi opsti hedonisticki ton emocionalnog stanja (prijatno-neprijatno), ali je teze kvalitativno razlikovati pojedine emocije (bol od straha). Poznavanje opste situacije nam olaksava desifrovanje emocija (suze zalosti, od suza duvanskog dima). Konvencionalni znaci izrazavanja: mimika, gestikulacija, pljeskanje rukama u pozoristu…razlike u socijalnom okruzenju dovode do gresaka u detekciji tudjih emocija.



PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA

Su posledica povezanosti emocionalnih dozivljaja i organa u organizmu. (cir na zelucu moze biti posledica rada zeluca na prazno, pod uticajem autonomnog nervnog sistema koji se aktivira uzbudjenjem). Somatska oboljenja se mogu maniestovati na podrucju zeluca, krvnog sistema, respiratornog sistema, impotencija & frigidnost ()…



UTICAJ EMOCIJA NA AKTIVNOST

Emocije uticu posebno na motivaciju. One su relativno autonomne i ne nalaze se pod kontrolom misljenja, pa ih nazivamo iracionalnim faktorom psihickog zivota. Emocije se mogu odraziti pozitivno ili negativno, tj. mogu nam biti od pomoci ili nam stetiti. Kao pomoc nam omogucavaju vece fizicke napore (ne osecamo umor). Smanjuju koncentraciju: Odmazu nam kada treba da se skoncentrisemo i obavimo finije motorne radnje, vise mentalne aktivnosti (ucenje, ispiti, nastupi). Mogu delovati analgeticno – smanjuju osecaj bola.One smanjuju objektivnost naseg opazanja. Prenos osecanja: je pojava kod koje svi elementi koji se nalaze u blizini elementa koji kod nas budi odredjenu emociju, dobijaju ton te emocije. Pod kompleksom podrazumevamo emocionalno obojenu ideju koja negativno utice na aktivnost osobe. Najcesci je kompleks manje vrednosti (inferiornosti) i komleks krivice.



KONTROLA EMOCIJA

Ona je od prakticnog znacaja. Neprijatne emocije stvaraju psihicke traume koje ugrozavaju mentalno zdravlje. Emocije se mogu kontrolisati samo indirektno: izbegavanjem stresne situacije i obezbedjivanjem uslova brzog emocionalnog rasterecenja.

Tehnike kontorole:

Suocavanje sa svakom emocijom: kada se plasimo treba da priznamo sebi strah. U suprotnom se javlja i strah od drugih da ne vide nas strah. Izbeganje emocionalno zasicenih situacija: izbegavamo situaciju u kojoj se ispoljava emocija. (ko se plasi voznje avionom, vozi se autobusom). Povecanje spremnosti: ko se plasi vode, dobro nauci da pliva. Reinterpretacija situacije: u stresnoj situaciji smo neobjektivni. Potrebno je da reinterpretiramo sve elemente, najboje sa nekim u koga imamo poverenja (osoba koja nije emotivno angazovana i moze biti objektivnija). Time postizemo: Verbalizaciju stresne situacije, cime se olaksava logicki prilaz problemu kojim lakse dolazimo do resenja. Angazovanje aktivnoscu: kada ne mozemo izbeci stresnu situaciju, najbolje je zapoceti neku akciju u tom trenutku (strah od mracne sume smanjujemo pevusenjem). Otkrivanje humora: elementi humora u stresnoj situaciji je smanjuju. Uklanjenje briga: briga je mastanje o buducim problemima, prozeta je strahom i teskobom. Nema smisla “jesti” se zbog onoga sto je proslo, kao i strahovati za ono sto se mozda i nece ostvariti. Treba hladnokrvo analizirati ono najgore sto bi se moglo desiti i tada se obicno utvrdi da: “ni djavo nije toliko crn kao sto izgleda” (hahaha). Fizicka relaksacija: dovodi i to mentalne relaksacije obzirom da je psihicka napetost pracena i telesnom napetoscu.





MOTIVACIJA



POJAM MOTIVACIJE

Psihologija motivacije bavi se istrazivanjem uzroka ljudske aktivnosti.Pod motivacijom podrazumevamo sve psiholoske faktore koji usmeravaju aktivnost.



TEORIJA POTREBA

Zasniva se na: Biosocijalnoj stabilnosti: svaka ziva materija nastoji da odrzi stabilnost (morfoloska, fizioloska) koja je preduslov njegove egzistencije. Covek mora odrzati i socijalnu stabilnost. Potrebe: mogu biti bioloske (za vodom) ili socijalne (za drustvom). Potreba je odredjeno stanje organizma. Osecaji: da bi se zadovoljile, potrebe moraju doci do svesti. One se odrazavaju kao organski osecaji (psihicki odraz bioloskih potreba. Sadrze osetne i emocionalne elemente) ili intelektualni osecaji (odraz socijalnih potreba. Sadrze emocionalne i misaone elemente).Postoje i potrebe koje organizam zadovoljava automatski (za stalnom temperaturom). Zelje: osecaji u nasoj svesti svaraju zelje koji su stvarni pokretaci aktivnosti. Isti osecaj (zedji) moze izazvati vise zelja (za casom vode, ili flasom ). Borba motiva: zelja se ne javlja sama, vec u nizu, sto za posledicu ima borbu zelja, odnosno motiva. Pod motivom se podrazumeva zelja i ono sto joj prethodi (osecaj i potreba). Rezultat borbe je zelja koja postaje osnovni pokretac, neke zelje odlazemo, a od nekih odustajemo, dok se neke potiskuju u podsvest. Aktivnost: zelje koje su pobedile u borbi motiva postaju psihicki pokretac aktivnosti. Ciljevi: su resenja koja nastojimo da postignemo kroz aktivnost.



PRIMARNE & SEKUNDARNE POTREBE

Prema ulozi koju imaju na zivotu coveka potrebe se dele na primarne (obezbedjuju biolosku i socijalu egzistanciju) i sekundarne (izvedene iz primarnih). Prema postanku dele se na nasledjene (deo bioloskog nasledja: potreba za hranom) i stecene (rezulat individualnog zivota). Prema oblasti covekovog zivota u kojoj se javljaju dele se na bioloske i socijalne. Prema prosirenosti medju ljudima dele se na univerzalne (zajednicke svim ljudima), regionalne (ogranicne na ljudsku zajdnicu), i individualne (svojstvene pojedincima).



PRIMARNE BIOLOSKE POTREBE

Su od znacaja za biolosku egzistenciju coveka, nasledne su i univerzalne. Neke odnajvaznijih su: Potreba za materijama neophodnim za rad organizma (voda, kiseonik…), Potreba za eliminacijom iz organizma (fekalije). Potrebe za ocuvajem fizickog integriteta organizma (strana tela u organizmu, povrede…), Potreba za spavanjem i odmorom, Seksualna potreba.Bioloske potrebe su socijalizovane.



PRIMARNE SOCIJALNE POTREBE

One su stecene i zavise od sredine u kojoj covek zivi, pripadaju regionalnim potrebama.

Dele se na: Potreba za afirmacijom: zelja da se bude bitan, povezano je sa samopostovanjem. Potreba za drustvom: eliminacija usamljenosti. Potreba za promenom: potreba za novim i nepoznatim:radoznalost. Potreba za ljubavlju (?!): teznja da se voli i bude voljen.



SEKUNDARNE POTREBE

Zadovoljavanje ovih potreba nije povezano sa egzistencijom. One su individualne, stecene.



INTENZITET MOTIVA

Intenzitet motiva zavisi od: Stepena lisenosti: potreba jaca sa vremenom apstinencije (zagorelost ). Zivotna vrednost: odnosi se na vaznost potrebe za odrzanje zivota. Kompleksna situacija: karakteristicna situacija u kojoj se pojedinac nalazi dovodi do promene prioriteta (idemo na more, a roditelji jedu leba i masti).



PODSVESNI MOTIVI

Osoba nije svesna njihovog postojanja i dejstva (Frojd ih prvi pominje). Nastaju kada se javi zelja koja je u sukobu sa moralnim normama, te se ona potiskuje i deluje iz podsvesti, po pravilu negativno.



STEPEN AKTIVNOSTI



PSIHICKI & FIZICKI RAD

Sve aktivnosti su pracene vecim ili manjim utroskom fizioloske energije. Radnu aktivnost delimo na fizicki (rad misica) i psihicki (nadrazaji (ekscitacija) nervnih celija kore vel. mozga) rad.



UMOR

Deluje na fizioloske i mentalne organe. Slozene psihicke funkcije su otezane,dok refleksi mogu biti pojacani. Smatra se da umor nastaje usled potrosnje secera i kiseonika u organizmu. Duzina odmora treba da bude optimalna kako bi se osoba odmorila, ali i da ne bi bilo potrebno ponovno zagrevanje (predigra ).



DOSADA

To je osecaj zasicenosti nekom aktivnoscu koju smo prisiljeni da radimo.Umor je fizioloska, a dosada psiholoska pojava. Izvori dosadae: pomanjkanje interesa, monotonija, nedovoljno poznavanje problematike, fluktuacija paznje.



SPAVANJE & SNOVI

Spavanjem postizemo fizicko i mentalno osvezenje, prilikom spavanja usporene su fizioloske i mentalne aktivnosti. Sadrzaj snova moze biti odraz situacije u kojima se osoba nalazi, desavanja prethodnog dana, nacin ispunjenja zelja, posledica automatskog funkcionisanja kore vel.mozga kada nastaju snovi koji nemaju veze sa vezom . Psihoanaliticka teorija snova izucava snove preko simbola, koje nam plasira podsvest (perverzna ).



LICNOST



POJAM LICNOSTI

Licnost je skup svih psihickih osobina coveka koje su strukturirane i daju mu individualnost, autetnticnost.Osobine su isprepletane i ne mogu se posmatrati nezavisno.Licnost se ispoljava kroz aktivnost osobe, pa je proucavamo, proucavanjem aktivnosti osobe.



BIOLOSKI I SOCIJALNI FAKTORI U RAZVOJU LICNOSTI

Najvazniji biloski faktor je nasledje. Postoje tri grupe svatanja o odnosu nasledja i sredine: 1.Nativisticko shvatanje je shvatanje da nasljedje ima najznacajniju ulogu u formiranju licnosti, 2.Empirijsko shvatanje je shvatanje da okolina ima najznacajniju ulogu u formiranju licnosti (covek se radja kao “tabula rasa”, koja se ispisuje uticajima okoline), 3.Dinamicka shvatanja uzimaju u obzir i uticaj nasledja i okoline, ali i uticaj sopstvene aktivnosti licnosti. Covek nasledjuje razne predispozicije (bioloske), ali kako i u kojoj meri ce se to razviti zavisi od okoline i sopstvene aktivnosti). [Talentovano dete ne mora realizovati svoj talenat.].

Fiziolosko sazrevanje podrazumeva razvoj organa u organizmu, nakon cega oni postaju sposobni za vrsenje svoje funkcije.Sazrevanje je uslovljeno nasledjem, delom i uticajem sredine. [novorodjeno dete ne moze nekoliko nedelja da prati kretanje predmeta ocima).

Sadrzaj drustvenih uticaja su sva znanja (proizvodna, kulturna, tehnicka…) koje drustvo prenosi na pojedinca.

Forme drustvenog uticaja cine institucije u kojima postoji organizovan ili stihijski uticaj sredine (porodica, skola, sportska organizacija, komsiluk).

Metode drustvenog uticaja: 1.metoda uveravanja (argumentima, nagovaranjem), 2.metoda prinude (pretnja, kazna). Najcesce se ove dve metode primenjuju kombinovano.

Sredstva sirenja uticaja su razni oblici govora: 1.ziva rec (razgovor), 2.pisana rec.

Efekat uticaja drustva zavisi od: 1.polozaja pojedinca u drustvu (ekonomska, politicka…aktivnost), 2.izlozenosti uticajima raznih misljenja.

Neke osobine se formiraju vise pod uticajem naslednih faktora (inteligencija, oset), druge pod uticajem sredine i sopstvenih aktivnosti (stavovi).



TIPOVI I CRTE LICNOSTI

Tip licnosti predstavlja sintezu osobina koje karakterisu grupu (kategoriju) ljudi.Postoji dominantna osobina. Jung deli ljude na: introvertni tip i ekstrovertni. Postoji veliki broj tipologija, one pokusavaju da opisu licnost globalno. Nedostaci su sto se vecina ljudi ne moze svrstati u ciste tipove jer su smesa razlicitih tipova, a i tip licnosti cesto obuhvata i one osobine koje u realnosti ne idu zajedno. [socijalno introvertna osoba moze biti misaono ekstovertna) .

Crta licnosti je pojam nastao kao pokusaj prevladavanja nedostataka tipa licnosti tj.umesto da se osobe svrstavaju u ogranicen broj tipova licnosti, ovde se polazi od pretpostavke da osobe poseduju vise relativno nezavisnih osobina. [Necemo uzimati ljude kao introvertne ili ekstrovertne, vec cemo ispitati u kojoj meri je neko int. ili ekst.]. Nedostaci su sto 1.kada rastavljamo licnost na vise nezavisnih osobina, gubimo celovitost licnosti, jer licnost nije obican skup osobina, vec se kod ljudi te osobine kvalitativno i kvantitativno razlikuju, 2.tesko je utvrditi najvaznije crte licnosti.

Temperament podrazumeva grupu psihickih osobina koje su povezane sa emocijama i u najvecoj meri su uslovljenje nasledjem. Hipokrat je prvi napravio klasifikaciju temperamenata u cetiri tipa: kolericni, sangvinicni, melanholicni, flegmaticni. Glavne karakteristike emocionalnog zivota: 1.brzina smenjivanja emocija, 2.jacina emocija, 3.opsti ton emocija (koje raspolozenje preovladava uglavnom), 4.nacin ispoljavanja emocija (govor, mimikom, ili se ne ispoljavaju). Kombinacijom prethodnih karakteristika dobijaja se cetiri osnovna tipa licnosti: Kolerik – snazna osecanja, brzo se smenjuju, opste raspolozenje je pesimisticno, emocije se vidno burno ispoljavaju. Sangvinik – umereni intenzitet osecanja, brzo se smenjuju, vidno ih ispoljava, opste raspolozenje je optimisticno.Melanholik – snazna osecanja, sporo se menjaju, ne ispoljava ih vidno, opste raspolozenje je pesimisticno.Flegmatik – slaba osecanja, brzo se smenjuju, ne ispoljavaju se vidno, pretezno je optimistican.

Crte temperamenta: 1.emocionalna stabilnost se odnosi na odnos intenzitata emocija i realne situacije. [emotivno stabilna osoba nece gubiti glavu zbog sitnica, ali nece biti ni ravnodusna u ozbiljnim situacijama], 2.Opsti ton raspolozenja podrazumeva oscilacije raspolozenja izmedju dve krajnosti: optimizma i pesimizma, 3.odnos prema okolini koji podrazumeva oscilacije izmedju dve krajnosti: introvertnosti i ekstrovertnosti.

Karakter podrazumeva grupu psihickih osobina koje su povezane sa moralom i etikom. Za razliku od temperamenta, karakter je skoro u potpunosti uslovljen vaspitanjem.

Crte karaktera: A)crte koje se ispoljavaju u odnosu coveka prema samim sobom: 1.samopouzdanje: na jednom kraju je prepotentno,samouvereno ponasanje, na drugom nesigurnost u sebe sa osecajem manje vrednosti. 2.samokriticnost: je odnos prema licnim postupcima, greskama. B)u odnosu prema drugim ljudima: 1.agresivnost: arogantno ponasanje, ili fizicki obracun. Svadjalice <>oni koji se povlace i kada su u pravu, 2.iskrenost: iskreni <>lazovi, 3.altruizam (spremni da pomognu)<>egoizam(hladni, sebicni), 3.odnos prema radu: marljivi<>lenji, 4.upornost: tvrdoglavo uporni<>kolebljivi.



SPOSOBNOSTI

Sposobnosti su osobine licnosti koje su potrebne da bi osoba obavljala neke poslove. Formiraju se na osnovu urodjenih dispozicija, pod uticajem sredine i same licnosti. Dele se na: 1.Fizicke sposobnosti (nemaju direktnu vezu sa psihickim zivotom: fizicka snaga, izdrzljivost), 2.Culne sposobnosti (odnose se na rad culnih organa: ostrina vida), 3.Psihomotorne sposobnosti (odnose se na vrsenje pokreta, povezane su sa visim nervnim centrima, pa se kod dece moze na osnovu njih zakljuciti o nivou inteligencije), 4.Mentalna sposobnost (cine je razne sposobnosti, nazvana je inteligencija. )

Inteligencija se cesto poistovecuje sa znanjem i obrazovanjem, medjutim inteligencija je sposobnost snalazenja u novim situacijama. Razlikuje se jacina i brzina inteligencije. Jacina se odnosi na tezinu problema koji neko moze resiti. Brzina se odnosi na vreme potrebno da se problem resi. Sa godinama pocinje opadati brzina inteligencije pre nego njena snaga. Inteligencija se deli i na: 1.Apstraktnu (sposobnost resavanja apstraktnih i teorijskih zadataka), 2.Konkretnu (resavanje konkretnih problema), 3.Socijalnu (sposobnost snalazenja u kontaktu sa drugim ljudima). Inteligencija je uslovljena prvenstveno naslednim faktorima.Nije u svim zivotnim razdobljima jednako razvijena. Pocinje da se razvija odmah po rodjenju i raste do 16 (19) god kada dostize svoj maksimum i taj maksimum zadrzava do svoje 30 god, kada pocinje blago opadati do 60god od kada je pad intenzivniji. Uvek postoje individualna odstupanja. Za razliku odinteligencije koja opada, znanje se neprestano uvecava do smrti. Nivo inteligencije se izrazava koeficijentom inteligencije IQ. Prosek je od 90 do 110.



INTERES

Predstavlja trajniju usmerenost svesti na odredjene sadrzaje. Cilj je zadovoljeje nekih potreba.(Ono sto nas interesuje privlaci nasu paznju, znaci
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website Yahoo Messenger MSN Messenger
mizgreen
Site Admin
Site Admin


Joined: 03 Dec 2006
Posts: 159
:
Location: Vazdušna banja Pancevo

Items

PostPosted: Fri Jan 27, 2012 4:56 am    Post subject: Reply with quote

Quote:
INTERES

Predstavlja trajniju usmerenost svesti na odredjene sadrzaje. Cilj je zadovoljeje nekih potreba.(Ono sto nas interesuje privlaci nasu paznju, znaci smanjuje mentalni napor namerne koncentracije). Interes je povezan sa motivacijom. Interes se deli na: teoretski, ekonomski, estetski, socijalni, politicki, religiozni. Prema intenzitetu deli se na snazan, dubok, slab, povrsan. Prema trajanju deli se na trajan i prolazan. Moze biti i aktivan i pasivan (da li smo posmatraci ili ucestvujemo u nekoj akciji).



STAVOVI I SHVATANJA

Drustvena aktivnost pojedinca je uslovljena njegovim politickim, filozofskim i drugim shvatanjima. Stavovi su tendencija da se reaguje pozitivno ili negativno prema izvesnim idejama, situacijama. Shvatanja podrazumevaju odredjen sistem ideja koje imamo o necemu.Upotrebljavaju se u istom znacenju. Stavovi mogu biti cvrsti ili kolebljivi, radikalni ili konzervativni, ekstremni ili ne… Predrasude su emocionalno obojeni stavovi a priore uzeti, one su neobjektivne. Stavovi imaju tendenciju da perzistiraju (okamenjuju se) zbog: 1.Postojeci stavovi uticu na sticanje novih (primecujemo i pamtimo prvenstveno ono sto se poklapa sa nasim trenutnim shvatanjima, a zanemarujemo ono sto se ne poklapa), 2.Postoji tendencija da izbegavamo kontakt sa ljudima ciji su stavovi razliciti i druzimo se sa onima koji poseduju stavove slicne nasim.





PROBLEMI PRILAGODJAVANJA LICNOSTI



POJAM I IZVORI FRUSTRACIJE

Covek mora odrzavati socijalnu i biolosku ravnotezu da ne bi doslo do poremecaja, to se postize zadovoljenjem socijalnih i bioloskih potreba, koje se ispoljavaju u vidu zelja. Pojedinac se mora prilagodjavati sredin,i jer ce u suprotnom biti odbacen, ili ce mu biti uskraceno zadovoljenje potreba. Prilagodjavanje je aktivan proces, jer se ne podesava samo ponasanje, vec se pokusava podesiti i okolina. Frustraciona situacija nastaje kada se ne mogu zadovoljiti neke potrebe(zelje). Prepreke mogu biti 1.bioloske (zedni smo, a nema vode u blizini), 2.socijalne (obicaji, norme, zakoni). Mentalni konflikt nastaje kada ne mozemo odluciti sta da ucinimo u nekoj situaciji. Forme konflikata: 1.dva motiva koji nas podjednako privlace (konflikt dvostrukog privlacenja), 2.dva motiva koji nas podjednako odbijaju (konflikt dvostrukog odbijanja), 3.cilj koji nas istvremeno i privlaci i odbija (konflikt istovremenog privlacenja). Izvor frustracije mogu biti i podsvesni mehanizmi.



OPSTA PRIRODA FRUSTRACIJE

Na subjektivnom planu frustracija se orazava kao napetst, teskoba, neprijatnost.Na fizioloskom planu se manifestuje u izmeni rada unutrasnjih organa.Na planu opsteg ponasanja se odrazava u dezorganizaciji opste aktivnosti.Na socijalnom planu se odrazava kroz stvaranje napetosti u komunikaciji. Karakteristike frustracija: Delovanje frustracije je kumulativno, tj. napetost proslih frustracija se ne gubi bez traga, vec se gomilaju i na kraju dolazi do kurslusa (!). Frustracije imaju sposobnost infiltracije, tj.napetost jedne frustracije se odrazavaju na aktivnost koja sa frustracijom nema direktne veze.



REAGOVANJE NA FRUSTRACIJU

Oblici reakcija se mogu podeliti: 1.Reorganizacija aktivnosti (Ako jedna aktivnost ne daje rezultate, covek menja ili reorganizuje aktivnost. Nekada je to promena ili napustajne prvobitnih ciljeva, smanjenje ili povecanje ambicija), 2.Agresija (Najcesca reakcija na frustraciju. Ispoljava se kroz fizicki napad ili razne oblike kritikovanja) Transfer agresije je pojava prenosa agresije sa pravog izvora frustracije, na osobu ili predmet koji nema veze sa tom frustracijom. 3.Povlacenje (Ono je samo relativno, jer se ne napusta cilj, prelazi se na sanjarenje). Vecina stvarnih reakcija na frustraciju je kombinacija prethodna cetiri oblika reagovanja. Posebna grupa reakcija su odbrambeni mehanizmi.



ODBRAMBENI MEHANIZMI

Svrha reakcija reagovanja na frustraciju ima za cilj da ukloni ili umanji uticaj frustracije. Psihicke traume su negativni osecaji koji prate frustraciju. Od njih se “ja” brani odbrambenim mehanizmima (ego-mehanizmi): 1.Kompenzacija – Odbrana od osecaja manje vrednosti. Da bi nadoknadili nedostatak sposobnosti na jednom polju, osoba pokusava da se dokaze na drugom. (bizarno oblacenje kao kompenzacija osecaja inferiornosti). 2.Sublimacija – podrazumeva prenos psihicke energije nastale teznjom ka jednom cilju, na druge. Nezadovoljena seksualna energija se trosi kroz rad u nekim oblastima (nauci, kulturi…), 3.Identifikacija – suzbijanje osecaja manje vrednosti identifikacijom sa uvazenom licnoscu ili institucijom. 4.Racionalizacija – Stiti “ja” od osecaja krivice i manje vrednosti. a) Pronalaze se opravdanja umesto pravih razloga, za nesto sto smo ucinili. b)Omalovazavamo (kiselo grozdje), ili ulepsavamo (sladak limun). 5.Repesija – Potiskuju se neprijatni dozivljaji u podsvest, iz koje i dalje deluju izazivajuci komplekse. Postoje jos i odbrambeni mehanizmi kao sto je projekcija, regresija, obrnuto ponasanje…



PSIHICKI POREMECENA LICNOST



SIMPTOMI PSIHICKIH POREMECAJA

Problemima psih.porem. bavi se psihopatologija kao i grana medicine – psihijatrija. Blaze poremecaje nazivamo psihoneurozama. Simptomi psihickih poremecaja: 1.Na podrucju misljenja: a)nemogucnost vladanja tokom sopstvenog misljenja (nepovezana ideje), b)sumanute misli (umisljanje da ga svi mrze, ili da je licnost iz nekog romana). 2.Emocionalni zivot: ispoljavanje hiperemotivnosti, ili hipoemotivnosti, promena raspolozenja bez razloga, strah od pojedinih predmeta, osoba, situacija, 3.U oblasti pamcenja dolazi do amnezije ili paramnezije (secanje onoga sto se nije desilo), 4.Poremecaji percepcije prati halucinacija zvuka, slike, 5.Poremecaji psihomotorike (nesposobnost koordinacije pokretima, paraliza).





PSIHONEUROZE

Razlika izmedju njih i psihoza: 1.Neurotik ne gubi kontakt sa stvarnoscu, psihotik gubi. 2.Neurotik je svestan da ima problem, psihotik nije. 3.Neurotik relativno normalno razmislja, psihotik se u potpunosti nenormalno ponasa. 4.Neurotik nije pretrpeo bitne promene u svojoj licnosti, psihotik gubi licnost. “za psihotika je 2x2=5, a za neurotika je 2x2=4, ali je on zbog toga nesrecan”

Psihastenije su grupa psihickih poremecaja u koju spadaju fobije, manije, prisilne radnje. Fobija je strah bez razloga: niktofobija (strah od mraka), zoofobija (strah od zivotinja), akrofobija (strah od visine), klaustofobija (strah od zatvorene prostorije). Za prisilne radnje covek oseca da je primoran da ih vrsi, iako mu je jasno da nemaju nikakvog smisla: kleptomanija (potreba da se kradu bespotrebni predmeti). Histeriju karakterisu razni simptomi kao sto su oduzetost delova tela, gluvoca, slepilo, iako organ normalno funkcionise.Psihoneuroze se lece psihoterapijom.Frustracione situacije sa posledicom grize savesti cesto su uzrok psihoneuroza.



PSIHOZE

Psihoze su poremecaji koji mogu biti uzrokovani organskim ostecenjima, ostecenjima delova nervnog sistema, ili teskim psihičkim traumama. Dele se na organske i funkcionalne psihoze. Organske: Delirijum tremens, javlja se kao posledica ostecenja ograna kod alkoholicara. Javlja se nemir, nagla promena u raspolozenju, umisljaju se sitne zivotinje (misevi, gustri, insekti). Funkcionalne: Shizofrenija, misljenje je zbrkano i besmisleno, javlja se hipoemotivnost, halucinacije,pokret postaje usporen I nespretan, moze doci i do cepanja licnosti, pa bolesnik natupa čas kao jedna, čas kao druga ličnost



PSIHOPATIJA

Psihopata je naizgled normalan covek, bez cudnog ponasanja, ali je asocijalan, razdrazljiv, nesposoban da voli, kada ucini prestup, ne kaje se, kazna nema dejstva na njega, a lica I institucija sa kojima dolazi u kontakt nemaju nikakvog uticaja na njega.



PSIHOTERAPIJA



Psihoterapija se upotrebljava za sve vrste poremećaja. Cilj psihoterapija je: 1.Promena okoline u kojoj se bolesna osoba nalazi: Ne deluje se direktno na osobu, vec se menja okolna njena situacija. Retko dovodi do definitivnog rešenja, pogotovo ako je izvor problema u samom subjektu, a ne okolini. 2.Pružanje podrške: čoveku koji ima tegobe treba pružiti podršku kako bi lakše prebrodio privremene krize I poteškoće u životu. Ovaj cilj terapije postavlja se kod relativno normalnih ljudi, koji su privremeno suočeni sa teškim problemima, pogotovo u dva slučaja a)U hronicnim slucajevima lake poremecenosti b)U slucaju privremene dezorganizacije licnosti. 3.Postizanje uvida, najvažniji cilj psihoterapije, podrazumeva sagledavanje najdubljih stvarnih uzroka problema, kojih subjekat nije svestan, pri čemu je potrebno razbiti brojne sisteme odbrane I omogućiti subjektu da reorganizuje svoje ponašanje na zdravoj osnovi.4.Emocionalno rasterecenje: Cilj kojem se tezi u psihoterapiji. Podrazumeva rasterećenje od psihičke napetosti nastale ranijih frustracija.

Oblici psihoterapija: 1.direktivna, 2.nedirektivna. Direktivna: Psihoterapeut direktivama, savetima pokazuje pacijentu izlaz iz situacije. Nedirektivna: Psihoterapeut pokazuje pacijentu kako da samostalno pronadje izlaz is situacije.



METODE UPOZNAVANJA LICNOSTI



PROBLEM INDIVIDUALNIH RAZLIKA

Posto ljudi nisu medjusobno jednaki, da bismo upoznali pojedinca polazimo od upoznavanja njegovih specificnih karakteristika. Individualne razlike su rezultat biloskih i socijalnih faktora, kao i individualne aktivnosti.

METODA INTERVJUA: Razgovor sa osobom i neposredni licni kontakt koji se time ostvaruje su nanadoknadiva sredstva prikupljanja informacija. Psiholoski intervju vodi se sa odredjenim ciljem, prema unapred utvrdjenom planu, tempu, treba da se izbegava improvizacija, pitanja treba pravilno da su formulisana. Treba poznavati metode izbegavanja istine, čitati gestove i mimiiku, kao i posedovati pravo sredstvo kojim se registuju rezultati.

ANKETA: Niz pitanja u pismenoj formi. Treba imati cilj i plan ankete, kao i uociti netacne i neiskrene odgovore.

ANALIZA PRODUKATA DELATNOSTI: Podrazumeva analizu pisanih dokumenata neke osobe: pisma, sastavi, beleske, crtezi, sklupture…koji poseduju individualnost analizirane osobe. Ovom metodom se analiziraju istorijske licnosti, deca, samoubice.

ANALIZA BIOGRAFSKIH PODATAKA: Ljudska licnost je i rezultat faktora koji su delovali u njenoj prošlosti. Zato je potrebno analizirati uslove u kojima je ispitanik živeo.

MISLJENJE DRUGIH LJUDI: Misli se na osobe koje su dobro poznavale subjekta (!): roditelji, prijatelji, kolege… Pri ovoj metodi treba voditi računa o Halo-efektu (“efekat aure”, eng.). To je pojava gde na osnovu neke osobine koja nam se dopada ili ne mi stvaramo neobjektivan sud o celoj licnosti. Uzroci Halo-efekta su izgled osobe, nastup, crte lica, pokvareni zubi , ono sto smo culi ranije … Vlastite osobine koje smo primetili kod drugoga će toj osobi dati plus u našim očima.

SKALE PROCENE

Daju sistematicnost, povećavaju objektivnost opažanja. Sistem ocena u skolama je primer za skalu procene: pet, cetriri, tri..Nedostatak što stepeni nekada nisu precizno definisani, a ocenjivači koji ocenjuju nemaju isti kriterijum.
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website Yahoo Messenger MSN Messenger
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    Forum Politehnicari! (Visa politehnicka skola, beogradska politehnika, Zvezdara, Krfska 7) Forum Index -> Prva godina All times are GMT + 4 Hours
Goto page Previous  1, 2
Page 2 of 2

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum
Forum Politehnicari! (Visa politehnicka skola, beogradska politehnika, Zvezdara, Krfska 7) topic RSS feed 


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group
FREE FORUM HOSTING by AtFreeForum. Terms of Service - Privacy Policy
FASHION ACCESSORIES - BLING BLING - LADIES WATCHES - KOREAN CHILDREN CLOTHING - ONLINE BARGAIN STORE - FASHION JEWELLERIES